Плата за политички (не)рад у БиХ све примамљивија

Дакле, за 26 година утростручио се број оних који учествују у трци за најважније државне функције, а према ријечима добро упућених у изборни процес у БиХ, то није никакво изненађење, јер се у политику у БиХ искључиво улази из материјалних, а никако из политичких интереса.

Република Српска 20.08.2022 | 16:02

Први послијератни општи избори у БиХ одржани су 1996. године, а учешће је тада узело 40 политичких субјеката. На предстојећим изборима, који су заказани за 2. октобар и који ће бити девети по реду овог типа након потписивања Дејтонског мировног споразума, Централна изборна комисија БиХ (ЦИК) овјерила је учешће 127 политичких субјеката, од којих су 72 политичке странке, 38 коалиција и 17 независни кандидати.

Дакле, за 26 година утростручио се број оних који учествују у трци за најважније државне функције, а према ријечима добро упућених у изборни процес у БиХ, то није никакво изненађење, јер се у политику у БиХ искључиво улази из материјалних, а никако из политичких интереса.

Вехид Шехић, бивши члан ЦИК БиХ, каже за "Независне новине" да је БиХ само једна у низу земаља које су из једнопартијског система ушле у вишепартијски (источна Европа, СФРЈ), али да се, за разлику од држава попут Пољске или Бугарске, у којима се из године у годину смањује број политичких странака јер се оне проналазе у истој идеологији, у БиХ дешава супротно.

"Из једног простог разлога, политика у БиХ је изгубила смисао у једном демократском појму, шта она заправо представља. У уређеним државама политика се води општим/јавним интересом, занемарује се лични, а код нас је обрнуто. Овдје је бављење политиком лични интерес, мотивисан моћи и материјалним добрима који даје свака власт и свака позиција. Зато и не треба да чуди зашто имамо оволико политичких странака", сматра Шехић.

Са друге стране, наводи, анализирајући потребу за оволиким бројем политичких субјеката у БиХ, издваја се једна карактеристика - синдром лидерства.

"Свако хоће да буде лидер. Ако не буде у једној странци, он ће направити неку другу. Ако направите анализу, видјећете колико је политичких странака настало из неке матичне странке које данас постоје. Ово није генерална оцјена за све политичаре и странке. Али свједоци смо партијског запошљавања и свих бенефита које добијају, не само људи који се баве политиком него и неким услужним, привредним дјелатностима, који чим се приближе политици, онда они могу рачунати на повећана финансијска средства и боље пословање", појашњава Шехић.

Он каже да, када политика постане оно што треба да буде, и када друга занимања не буду зависила од политичке палице, онда ће се држава вратити у демократске токове.

"Када будете имали занимања и послове у овој држави који ће бити плаћени на један сасвим другачији начин, бјежаће се из политике. Сада то није случај, јер имате ситуацију да су политичари енормно плаћени за посао који раде, односно не раде, да резултати њиховог рада не утичу на примања која ће имати, јер свједоци смо колико је Парламентарна скупштина донијела закона и својих обавезујућих одлука, а колике плате имају ти људи. Висока плата је у диспропорцији са трудом који улажу", истиче Шехић, који понавља да би добро рјешење било подизање изборног прага на пет одсто, како би се, како каже, сузио политички мени/јеловник.

"Са друге стране, направљена је у старту једна велика грешка. Док је изборе проводила Привремена изборна комисија под патронатом ОСЦЕа, тада су политички субјекти добијали финансијска средства за учешће на изборима.

Странке које су се пријављивале на више нивое власти добијале су по 600.000700.000 КМ, а независни кандидати нпр. за општине око 14.00015.000 КМ за вођење кампање", појашњава Шехић и додаје да је управо то стимулисање новчаним средствима кључ зашто се људи одлучују да учествују на изборима.

"Ја се сјећам 2002. године, кад се почео примјењивати Изборни закон БиХ, који је донесен 2001. године, звали су ме многи да се кандидују за начелнике, предсједнике општина. Кад је речено да више нема те накнаде, сви они су одустали. А ове године учествује 127 политичких субјеката, па то је потпуно неприхватљиво за државу која има 2,5 милиона становника", закључио је Шехић.

(Независне)