МЛАДИ БЈЕЖЕ! Ништа од демографске обнове Српске

Крајем 2018. године предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић најавила је да ће Српска добити „национални програм демографске обнове”, описујући га као амбициозан пројект у који ће многи бити укључени. Програм демографске политике имао је јасне смијернице и планове, али од тога даље није догурао. Млади и даље масовно одлазе из државе.

„Обезбиједити веће запошљавање, наравно обезбиједити веће плате за оне који су запослени, исто тако обезбиједити боље услове за живот преко инфраструктуре и свега оног другог што је потребно, што јесу потребе нашег развоја", рекла је крајем 2018. предсједница Цвијановић.

Добар план, али без реализације. У БиХ за останак и опстанак младих потребна су дјела, која изостају. Због тога све више омладинаца пакује кофере. Они који су одлучили да остану, морају често радити више послова да би обезбиједили услове за егзистенцију. 

"Волимо овдје да дођемо на одмору, али плате су разлог што млади одлазе", рекао је један од исељеника из Српске.

Од великих ријечи предсједнице и обећања да је неопходно подизати животни стандард грађана на сваки могући начин, остала је само једнократна помоћ за дио младих од по 100 марака, која дугорочно неће ријесити питање животног стандарда. 

„Нажалост конкретне мјере, односно та научно-истраживачка студија и та интенција коју је предсједник Републике Српске госпођа Цвијановић изнијела, није резултирало усвајањем популационе политике Републике Српске, нити усвајањем стратегије демографског развоја Републике Српске, нити другог аналогног стратешког или планског документа и нажалост ове године које долазе и у којима биљежимо све лошије резултате на том плану и погледу природног прираштаја и у погледу спољних миграција, просто су резултанта таквог одсуства стратешких, односно планских елемената у погледу демографског развоја", рекао је Александар Чавић, демограф.

Нема системског приступа и трајних рјешења за проблеме са којима се млади сусрећу, због тога изостају и резултати па се све више младих одлучује да породицу заснују ван граница БиХ, додаје он. 

„Подлога мора бити с једне стране анализа постојећег стања, периодична, односно годишња истраживања која би говорила који су то проблеми, структурни проблеми са којима се сусрећу млади и млади брачни парови са дјецом, који су проблеми за заснивање брака, за запослење, за стицање стамбене јединице, за стицање или проширење броја потомака, повећање броја дјеце. Дакле када се идентификују који су то проблеми конкретни, тек тада се могу понудити мјере."

Још једно од обећања било је да ће се у Српској примјењивати модел демографске политике из Мађарске, који подразумијева многе бенефите за младе.

Међутим, оно што ради мађарски премијер Виктор Орбан нема никакве сличности са популационом политиком коју спроводи актуелна власт, оцјењују демографи. Мјере које се у Српској користе немају утицај на повећање наталитета и резултат су дјеловања без икаквог плана и циља, кажу стручњаци.

(БН)