Кинеска војска је највећа борбена снага свијета?

Након што је јуче на Тајван стигла шефица Представничкој дома америчког Конгреса Ненси Пелоси Кина је реаговала дизањем 20-ак борбених авиона.

Свијет 03.08.2022 | 22:29

Недуго затим најавила је четверодневне војне вјежбе око Тајвана, на којима планира користити бојеву муницију. ББЦ-јев дописник с Тајвана Руперт Вингфилд-Хајз наводи како су, према доступним информацијама, оба кинеска носача авиона заједно с пратећим ратним бродовима кренула према Тајванском мореузу.

Навео је како ова догађања имају потенцијал прерасти у озбиљну кризу. Пекинг је, подсјећа он, исту ствар направио 1996. године кад је ситуација прерасла у тзв. “Кризу у Тајванском тјеснацу”. Но тада су зоне кинеских војних вјежби биле изван територијалних вода Тајвана. Овај пут три од шест зона задиру у тајванске територијалне воде. То је без преседана, наводи Вингфилд- Хајз.

Колико је кинеска војска заиста јака?

Кинеска армија је највећа борбена снага на свијету, она броји више од два милона активног особља, док Американци имају око 920.000 активног особља.

У копненим снагама Народноослободилачке армије има више од 915.000 активних војника. САД има 486.000.

Кинеска морнарица највећа је морнарица на свијету. Такође, њене подморнице имају могућност лансирања ракета с нуклеарним оружјем.

Како је писала Ал Џазира, ваздушне снаге су такође израсле у највеће у азијско-пацифичкој регији и треће су по величини у свијету, с више од 2.500 авиона и отприлике 2.000 борбених авиона, према годишњем извјештају америчког министра одбране објављеном прошле године.

Кина по свој прилици активно ради и на развоју хиперсоничних пројектила, који путују пет пута већом брзином од брзине звука. Кина је порицала тестирање хиперсоничних пројектила, али како пише ББЦ, западни стручњаци вјерују да два лансирања ракета прошлог љета показују да је њена војска на добром путу да их набави.

Нејасно је које тачно системе Кина можда развија, хиперсоничне клизне ракете или системе фракцијског орбиталног бомбардовања, док постоји могућност и да је Кина успјела комбиновати два система.

 Кинези схватају да су далеко у заостатку па покушавају да направе велики напредак како би прескочили друге силе. Развој хиперсоничних пројектила један је од начина на који то покушавају да учинити – рекао је Зено Леони с Кингс колеџа у Лондону.

Како пише ББЦ, Кина је потпуно предана развоју будућих војних метода утемељених на дисруптивним технологијама – посебно вештачкој интелигенцији. Кинеска академија војних наука добила је мандат да осигура да се то догоди кроз “цивилно-војну фузију”, другим речима спајањем кинеских приватних технолошких компанија с одбрамбеном индустријом земље.

Извештаји сугеришу да Кина можда већ користи вјештачку интелигенцију у војној роботици и системима за навођење пројектила, као и беспилотним летелицама и морнаричким бродовима без посаде. У јулу ове године су Уједињено Краљевство, САД и ЕУ оптужили Кину за извођење великог кибернетичког напада усмереног на Мајкрософт.

Како пише ББЦ, Кина је потпуно предана развоју будућих војних метода темељених на дисруптивним технологијама – посебно умјетној интелигенцији. Кинеска академија војних знаности добила је мандат да осигура да се то догоди кроз “цивилно-војну фузију”, другим ријечима спајањем кинеских приватних технолошких компанија с обрамбеном индустријом земље.

Извјештаји сугеришу да Кина можда већ користи умјетну интелигенцију у војној роботици и суставима за навођење пројектила, као и беспилотним летјелицама и морнаричким бродовима без посаде. У јулу ове године су Уједињено Краљевство, САД и ЕУ оптужили Кину за извођење великог кибернетичког напада усмјереног на Мицрософт Еxцханге послужитеље.

Вјерује се да је напад захватио најмање 30.000 организација широм свијета, а циљ му је био омогућити шпијунажу великих размјера, укључујући сгтицање личних података и интелектуалног власништва.

Међутим, чињеница да се ради о најбројнијој копненој војсци, највећој морнарици и трећој ваздушној снази на свијету само по себи не мора значити да се ради о истински моћној војној сили која може парирати Сједињеним Америчким Државама.

Као прво, рецимо да су Сједињене Америчке Државе у 2021. издвојиле 801 милијарду долара на војни буџет, док је војни буџет Кине износио 293 милијарде долара, пише Индеx.хр.

Кинеска морнарица, на примјер, како пише Ал Џазира, има више бродова од америчке морнарице, али се флота састоји углавном од мањих пловила.

Има три велика носача авиона, Лиаонинг и Шандонг. Донедавно је имала само два носача авиона, док је трећи носач авиона поринут недавно, у јуну. САД има 11 носача авиона, највише у свијету.

Рецимо, САД је опремљен с 426 авиона Ц4ИСР, док Кина има само 22 таква. Кинеска војска има 441 авион с фиксним крилима и 118 хеликоптера, док Американци имају 2448 авиона с ​​фиксним крилима и 1249 хеликоптера.

Број кинеских бојевих глава је отприлике 200 и очекује се да ће се удвостручити током следеће деценије. Поређења ради, Сједињене Државе имају близу 4.000 супериорних нуклеарних бојевих глава с 1.600 стратешких оружја.

(Агенције  Фото:Профимедиа)