Како су Мађари дошли до концесије за СЕ Требиње 1?

Електропривреда Републике Српске (ЕРС) одбила је захтјев Транспаренцy Интернатионал у БиХ (ТИ БИХ) да достави уговор којим је омогућено мађарској компанији Лугос Ренеwаблес (ЛРЕН) да преузме 70 одсто власништва над јавним предузећем „Соларна електрана Требиње 1“.

Босна и Херцеговина 31.07.2022 | 17:15

Овим уговором мађарски инвеститор без јавног надметања дошао је до концесије за изградњу соларне електране под условима које ЕРС не жели да објави јавности. У одговору ТИ БИХ-у управа ЕРС-а наводи да тај уговор још није закључен, него је само „утврђен његов садржај“.  

-У сваком случају и у односу на утврђени садржај уговора ЕРС је утврдио да постоји изузетак од Закона који се односи на приступ информацијама а који укључује повјерљиве интересе треће стране, те је по обављеном испитивању јавног интереса утврђено да информација није од јавног интереса, наводе из ЕРС-а и додају да мађарски инвеститор није сагласан да садржај уговора доспије у јавност. 

Како је мађарски инвеститор дошао до концесије? 

Концесија за изградњу соларне електране у Требињу додијељена је 19. октобра 2020. године Електропривреди РС без јавног позива, јер у Закону о концесијама РС постоји могућност да се уговор додијели путем преговарачког поступка, ако самоиницијативна понуда дође од јавног предузећа које обавља дјелатност од општег интереса. Цијели пројекат вриједан преко 100 милиона КМ, према концесионом уговору, ЕРС је требао завршити до октобра ове године.  

Ипак ово јавно предузеће очигледно није имало намјеру да гради ову соларну електрану јер је само десетак дана касније ЕРС на својој адреси основао предузеће „СЕ Требиње 1“ којем је прво уступљена концесија, а затим је 70 посто тог предузећа уступљено мађарској компанији ЛРЕН. На тај начин мађарски инвеститор је без јавног надмјетања уведен у овај посао, а од јавности се скривају услови под којима ће се финансирати и реализовати цијели пројекат. 

Да би све било могуће реализовати прво је Комисија за концесије РС морала дати сагласност да се концесиони уговор пренесе са ЕРС на ново предузеће „СЕ Требиње 1“, што је по закону могуће ако „ЕРС из финансијских или других разлога не може реализовати овај пројекат“. Прије него што је одобрила уступање ове концесије, Комисија је прама правилнику који регулише ову област морала испитати финансијско стање новог концесионара „СЕ Требиње 1“, као и доказе о његовој техничкој опремљености, раније изведеним радовима и доказе да има обезбјеђења финансијска средства.

Комисија је у мају 2021. одобрила уступање концесије новом предузећу „Се Требиње 1“ које је у 2021. години имало приходе од свега 800 марака. Због тога је ТИ БИХ затражио од Комисије доказе којима је утврђено финансијско стање овог предузећа као и то да оно има обезбјеђења финансијска средства. 

Затим је како у одговору ТИ БИХ-у наводе из „СЕ Требиње 1“, Влада Републике Српске 30. децембра 2021. одобрила да се 70% удјела у том предузећу пренесе са ЕРС-а на мађарски ЛРЕН.

Под којим условима је ЛРЕН уведен у посао? 

Како ЕРС не жели да објави садржај уговора са Мађарима, званично није ни могуће провјерити наводе из уговора који се појавио у јавности, а према којима је ЕРС уступио 70% власништва мађарском инвеститору за око 5 милиона КМ колико вриједи концесија и техничка документација која се односи на инвестициона улагања. Ту се наводи да мађарски ЛРЕН ипак има право да прода назад ЕРС-у удио од 70% по цијени која ће износити чак 16 милиона марака, ако се не испуне два услова. Један је да се потпише анекс концесионог уговора и рок изградње соларне електране, који истиче у октобру ове године, продужи за још 24 мјесеца, а други да се испуне обавезе из члана 16. концесионог уговора.  

Тај члан 16., према садржају првобитног концесионог уговора које је Министарство енергетике и рударства РС доставило ТИ БИХ-у, односи се на обезбјеђивање банкарских гаранција у висини од 4% вриједности пројекта (преко 4 милиона КМ), којим концесионар гарантује да ће извршити обавезе из уговора.  

С обзиром на то да предузеће „Се Требиње 1“ не жели објавити садржај концесионог уговора који тренутно има, није познато де ли су потписани поменути анекси. У одговору ТИ БИХ-у, директор овог предузећа такође наводи да мађарски инвеститор није сагласан да концесиони уговор доспије у јавност. 

Објављивање свих услова под којима се гради овај значај пројекат посебно је важно због негативних искустава на сличним пројектима, попут оног са изградњом ХЕ Бистрица гдје је ЕРС на ово предузеће пренио концесију, продао 90 одсто удјела лакташкој фирми Калдера Цомпанy за 6,8 милиона КМ, а затим 51 одсто тог предузећа поново купио за 10,6 милиона КМ.  

(ТИ БиХ/ фото: Wикипедиа)