Њемачка очајнички тражи раднике, проблем све већи

Било да се ради о индустрији, болницама или занату – мањак радне снаге је све већи проблем. Прилив радника из иностранства не функционише као што се замишљало. Сада би требало реформисати Закон о имиграцији.

Могло је то да буде једно лепо вече. „Имао бих сто за Вас“, рекао је власник ресторана преко телефона, „али нажалост нема ко да Вам кува“.

Ово није шала. У читавој Немачкој нема довољно кувара, куварских помоћника и конобара. Но, радна снага није проблем само у угоститељству.

Возови се укидају, јер нема довољно машиновођа. На аеродромима се гомилају кофери, јер нема ко да их претоварује. На безбедносним контролама људи губе живце, јер због предугих редова не стижу до својих авиона. Обданишта повлаче своје потврде о пријему деце, јер нема довољно васпитача.

Угрожено 148 занимања

У анкети немачке Индустријске и трговинске коморе која заступа интересе више милиона предузећа из индустрије, трговине и услужних делатности, 56 одсто фирми се жали да нема довољно радника и сматра да је то једна од највећих опасности за њихово пословање.

Немачка агенција за рад бележи недостатак радне снаге у 148 занимања, а још 122 занимања су под посебном присмотром. У просеку прође осам месеци док неки старачки дом не нађе неговатеља. Грађевинске фирме просечно чекају пола године док не нађу раднике. Широм земље су расписани конкурси за више од 1,7 милиона слободних радних места.

Не недостају само стручњаци

„Пре пет до десет година смо се оглашавали само у рекламама, да бисмо продали наше услуге. Данас плаћамо огласе у медијима свих врста да бисмо нашли раднике“, жали се Маркус Винтер, директор фирме ИДС у Баден-Виртембергу која изнајмљује раднике свих врста. Фирма има око 750 запослених и потребно јој је особље у више од 20 занимања, од бравара, до молера, од возача виљушкара, до возача комбија за испоруку пића.

Мањак радне снаге се није појавио изненада. „Сада смо у релативно драматичној ситуацији коју смо већ одавно предвидели“, каже Херберт Брикер, професор на Институту за тржиште рада и изучавање занимања у Нирнбергу. Према његовим запажањима, сада се јасно примећују демографске промене. Немачка годишње изгуби око 350.000 припадника радно способне генерације. При томе ће демографски јаке генерације тек за неколико година отићи у пензију. Стручњаци попут Брикера рачунају да ће до 2035. године на тржишту рада владати мањак од седам милиона радника.

Једни долазе, други одлазе

То је огромна рупа. Да би се она попунила, потребно је да у Немачку долази – и ту остане – око 400.000 досељеника годишње. При том се мисли на досељенике из земаља ван Европске уније. Од 2012. стручњаци са академским образовањем могу да долазе у Немачку захваљујући такозваној „плавој карти ЕУ“. Године 2020. је на снагу ступио и Закон о досељавању стручне радне снаге (ФЕГ) којим нису обухваћени само академски образовани имигранти. Али, он не делује као што се очекивало. Херберт Брикер говори о „разочарању“ и подсећа да је 2020. у Немачку дошло 30.000 радника из иностранства, али да је тада земљу и напустило 20.000 радника.

Немачка влада сада хоће да реформише закон тако да се тржиште рада отвори и за раднике који немају потребну диплому или сведочанство – њима би требало пружити могућност да то добију у фирмама које их прихвате.

Немачка је раније много полагала на „једнаку вредност“ диплома – сада то време пролази: сада ће приликом запошљавања фирме слободно процењивати да ли је неко подесан или не, а диплома ће бити у другом плану.

Послодавци под сумњом

Но, ствари ће у пракси и даље да се одвијају уз велике тешкоће. То добро зна адвокаткиња Бетина Офер која саветује предузећа која хоће да запошљавају раднике из иностранства. Чак и са радним уговором у џепу, и даље је тешко добити термин за вађење визе у немачкој амбасади, каже Оферова, и додаје да провера захтева траје месецима.

„Власти стално гаје сумње да моји послодавци хоће да некако прошверцују странце у Немачку и неће да схвате да послодавци траже радну снагу“. Она говори о „дубоко укорењеном одбрамбеном ставу“ међу надлежним органима власти. „Још увек је потребно борити се против таквог става и потребна нам је промена парадигме. Сваки радник који нам дође је добитак за нашу земљу.“

(ДW/ фото: wикипедиа)