Njemačka očajnički traži radnike, problem sve veći

Bilo da se radi o industriji, bolnicama ili zanatu – manjak radne snage je sve veći problem. Priliv radnika iz inostranstva ne funkcioniše kao što se zamišljalo. Sada bi trebalo reformisati Zakon o imigraciji.

Moglo je to da bude jedno lepo veče. „Imao bih sto za Vas“, rekao je vlasnik restorana preko telefona, „ali nažalost nema ko da Vam kuva“.

Ovo nije šala. U čitavoj Nemačkoj nema dovoljno kuvara, kuvarskih pomoćnika i konobara. No, radna snaga nije problem samo u ugostiteljstvu.

Vozovi se ukidaju, jer nema dovoljno mašinovođa. Na aerodromima se gomilaju koferi, jer nema ko da ih pretovaruje. Na bezbednosnim kontrolama ljudi gube živce, jer zbog predugih redova ne stižu do svojih aviona. Obdaništa povlače svoje potvrde o prijemu dece, jer nema dovoljno vaspitača.

Ugroženo 148 zanimanja

U anketi nemačke Industrijske i trgovinske komore koja zastupa interese više miliona preduzeća iz industrije, trgovine i uslužnih delatnosti, 56 odsto firmi se žali da nema dovoljno radnika i smatra da je to jedna od najvećih opasnosti za njihovo poslovanje.

Nemačka agencija za rad beleži nedostatak radne snage u 148 zanimanja, a još 122 zanimanja su pod posebnom prismotrom. U proseku prođe osam meseci dok neki starački dom ne nađe negovatelja. Građevinske firme prosečno čekaju pola godine dok ne nađu radnike. Širom zemlje su raspisani konkursi za više od 1,7 miliona slobodnih radnih mesta.

Ne nedostaju samo stručnjaci

„Pre pet do deset godina smo se oglašavali samo u reklamama, da bismo prodali naše usluge. Danas plaćamo oglase u medijima svih vrsta da bismo našli radnike“, žali se Markus Vinter, direktor firme IDS u Baden-Virtembergu koja iznajmljuje radnike svih vrsta. Firma ima oko 750 zaposlenih i potrebno joj je osoblje u više od 20 zanimanja, od bravara, do molera, od vozača viljuškara, do vozača kombija za isporuku pića.

Manjak radne snage se nije pojavio iznenada. „Sada smo u relativno dramatičnoj situaciji koju smo već odavno predvideli“, kaže Herbert Briker, profesor na Institutu za tržište rada i izučavanje zanimanja u Nirnbergu. Prema njegovim zapažanjima, sada se jasno primećuju demografske promene. Nemačka godišnje izgubi oko 350.000 pripadnika radno sposobne generacije. Pri tome će demografski jake generacije tek za nekoliko godina otići u penziju. Stručnjaci poput Brikera računaju da će do 2035. godine na tržištu rada vladati manjak od sedam miliona radnika.

Jedni dolaze, drugi odlaze

To je ogromna rupa. Da bi se ona popunila, potrebno je da u Nemačku dolazi – i tu ostane – oko 400.000 doseljenika godišnje. Pri tom se misli na doseljenike iz zemalja van Evropske unije. Od 2012. stručnjaci sa akademskim obrazovanjem mogu da dolaze u Nemačku zahvaljujući takozvanoj „plavoj karti EU“. Godine 2020. je na snagu stupio i Zakon o doseljavanju stručne radne snage (FEG) kojim nisu obuhvaćeni samo akademski obrazovani imigranti. Ali, on ne deluje kao što se očekivalo. Herbert Briker govori o „razočaranju“ i podseća da je 2020. u Nemačku došlo 30.000 radnika iz inostranstva, ali da je tada zemlju i napustilo 20.000 radnika.

Nemačka vlada sada hoće da reformiše zakon tako da se tržište rada otvori i za radnike koji nemaju potrebnu diplomu ili svedočanstvo – njima bi trebalo pružiti mogućnost da to dobiju u firmama koje ih prihvate.

Nemačka je ranije mnogo polagala na „jednaku vrednost“ diploma – sada to vreme prolazi: sada će prilikom zapošljavanja firme slobodno procenjivati da li je neko podesan ili ne, a diploma će biti u drugom planu.

Poslodavci pod sumnjom

No, stvari će u praksi i dalje da se odvijaju uz velike teškoće. To dobro zna advokatkinja Betina Ofer koja savetuje preduzeća koja hoće da zapošljavaju radnike iz inostranstva. Čak i sa radnim ugovorom u džepu, i dalje je teško dobiti termin za vađenje vize u nemačkoj ambasadi, kaže Oferova, i dodaje da provera zahteva traje mesecima.

„Vlasti stalno gaje sumnje da moji poslodavci hoće da nekako prošvercuju strance u Nemačku i neće da shvate da poslodavci traže radnu snagu“. Ona govori o „duboko ukorenjenom odbrambenom stavu“ među nadležnim organima vlasti. „Još uvek je potrebno boriti se protiv takvog stava i potrebna nam je promena paradigme. Svaki radnik koji nam dođe je dobitak za našu zemlju.“

(DW/ foto: wikipedia)