"Босански премијер полугол ме дочекао у хотелској соби"

Саманта Пауер, актуелна директорка Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) и бивша амбасадорка Сједињених Америчких Држава у Уједињеним нацијама (2013-2017) једна је од оних Американки чија је биографија неодвојиво повезана са Босном и Херцеговином и њеним људима.

Ова 52-годишња Иркиња која је са десетак година одселила у САД своју каријеру је почела 90-их година као млада новинарка извештавајући из ратова у Хрватској и Босни и Херцеговини. За ратно извештавање награђена је Пулицеровом наградом. Извештавала је за бројне америчке и британске медије са бројних босанскохерцеговачких ратишта, боравила је у Сарајеву, а једна је од ретких новинара који су успели да уђу у опкољену Бихаћку регију.

У политици се Саманта Пауер први пут опробала у првој председничкој кампањи Барака Обаме, ангажујући се као чланица Демократске странке у најужем тиму његових сарадника.

Пауер је ауторка је неколико запажених књига, а књига њених мемоара "Тхе Едуцатион оф ан Идеалист" објављена пре три године убрзо је постала бестселер. Књигу је бираним речима читаоцима препоручио бивши амерички предсједник Обама.

У књизи се Пауер присјећа многих догађаја из своје импресивне новинарске, академске и дипломатске каријере. У једном њеном дијелу она открива како је током извјештавања из рата у БиХ доживела трауматичну непријатност и то, од стране, како га она назива, "премијера Босне и Херцеговине".

Ево како је описала шта јој се десило.

- Једне вечери придружила сам се својој пријатељици Стејси Саливан, спољној сарадници "Неwсwеека" у обиласку Сарајева како бисмо пронашле воду за купање која нам је данима била неопходна.

Заустављене смо и ухапшене због кршења полицијског часа и притворене у ћелију сарајевског затвора. Након што ми је дозвољено да телефонирам, уместо да позовем америчког амбасадора у Сарајеву, ја сам назвала босанског премијера којег сам до тада често интервјусрала и који је био озлоглашен као заводник - написала је Пауер.

Она не наводи име "босанског премијера", мада је иоле упућеном читатељу јасно да је ријеч о Харису Силајџићу, ратном министру вањских послова а касније и предсједнику Савјета министара Босне и Херцеговине.

- Чинило се да он ужива у коришћењу својих веза како би осигурао наше ослобађање, тако да смо кроз неколико сати могле да кренемо кући - пише у књизи.

- Неколико мјесеци касније прихватила сам да се нађем са премијером на интервјуу у једном хотелу у Загребу, док се он спремао на пут у САД за лобирање код Клинтонове администрације у Вашингтону. Када сам стигла у хотелску собу у коју ме упутио један премијеров сарадник, очекивала сам да ће ме дочекати неко из његове пратње. Умјесто тога, на вратима собе ме дочекао лично премијер и то скоро потпуно неодјевен. Била сам толико шокирана да сам, умјесто да смјеста побјегнем као што је требало да урадим, као на ауто-пилоту прекорачила праг његове хотелске собе - пише она и додаје:

- Наредних петнаестак минута сам провела избјегавајући његове сталне насртаје и покушаје да ме загрли, док сам га истовремено, узалудно, наговарала да започнемо наш заказани интервју. Након што ми је рекао да му није превише занимљиво да га се испитује о рату који је погодио његов народ, спремила сам се и отишла - пише Пауер у књизи.

(Аваз Фото: Агенције)