Одустали од протеста, али не и од својих захтјева

Док љетину убијају жега и суша, пољопривредник плива у проблемима. Ниска откупна цијена пшенице, нелојална конкуренција и неконтролисан увоз…. Сто јада на једног сељака.

Република Српска 21.07.2022 | 16:22

Врућина немилосрдна и према пољопровредним произвођачима. Управо ће се о проблемима у пољопривреди расправљати на сједници Скупштине града Бијељина. До тада, ратари напуштају њиве па је даља производња под великим знаком питања.

Док љетину убијају жега и суша, пољопривредник плива у проблемима. Ниска откупна цијена пшенице, нелојална конкуренција и неконтролисан
увоз…. Сто јада на једног сељака.

Саво Бакајлић, предсједник Удружења пољопривредних произвођача села Семберије и Мајевице, каже да су пољопривредници од почетка године у проблему.

"Знате да смо говорили да нас убија неконтролисан увоз и цијене. Није нормално да на подручје од Бијељине до Брчког уђе 20 шлепера по 600
комада прасића. Исти ти узгајивачи узимају жито из иностранства, а ми немамо коме наше да продамо и оно мало што имамо. Зато су људи одлучили да испразне фарме, да се не баве тиме, јер нема више математике.  За то директну одговорност сноси господин Кошарац (министар Сташа Кошарац). Он и институције у Српској сносе директну одговорност за пропаст пољопривреде", каже Бакајлић.

Пољопривредници су за сад одустали од протеста, али не и од својих захтјева. Међутим, због немара власти полако одустају од производње.

"Сам апсурд је да у Семберији, највећој житници, има пет пољопривредника до 40 година. Људи, ми немамо коме да радимо", навео
је Бакајлић алармантне податке, истичући да је дијељење земље политички подобним дјелимично криво за ту ситуацију.

"Ми ћемо на нивоу БиХ да поднесемо тужбу Уставном суду да видимо ко системски урушава пољопривреду. Овдје ти подобни пишу правилнике и раде како њима штима, а не како је у интересу народа", јасан је Бакајлић.

Миленко Николић, пољопривредник из Амајлија, истиче да је велики проблем што се млађи нараштаји не могу убиједити да остану на селу.

"Ја сину кад кажем да настави производњу, он каже да сам луд. Једноставно, омладина не може да се уклопи у ову данашњу ситуацију и да
се помири с тим да су на нули, а камоли да су у минусу. Док ми тако радимо и докле ће ово да иде овако не знамо", каже Николић.

Пољопривредник је тај који храни и црва и мрава, али не може да прехрани себе.

"Само ако вам кажем да је једна флшица воде са аромом лимуна од 0.25 дупло скупља од литре млијека, онда ту математика не треба, не треба ни политика. Па да вам кажем да за литар млијека треба да доплатимо да бисмо купили литар сирутке - о којој производњи ми онда причамо", пита Николић.

Горан Симић из Велике Обарске сматра да се морају предузети озбиљне мјере да би се спасила пољопривреда.

"Јер сваки пољопривредни произвођач храни ову државу, храни овај народ, ко ће то сад да ради ако су годинама у минусу. Онда треба да храни своју породицу од своје земље, али то је нама већ немогуће", каже Симић.

Горан Спасојевић из села Горњи Бродац наводи да је већ смањио производњу.

"Ја се сматрам једним од јачих у селу, али ћу смањити производњу. Јуче сам отказао 25 хектара земље. Народ диже ренте, ако да, ми који радимо то, лопатом грћемо паре. А оно нема ништа, само дижи кретит, враћај, само живе банке од нас сељака", наводи Спасојевић.

Док власти нијемо гледају пропадање пољопривреде, газдинства се у тишини гасе. Јер, ако држава неће стати иза хранитеља народа, ко ће?!

(БН)