У свету затворске ћелије боје у пинк (ружичасту) боју!

Од 2014. године сваки пети затвор и полицијска станица у Швајцарској имала је бар једну ц́елију која је била офарбана у пинк (ружичасту) боју. Пинк боја није била замишљена као естетски избор или да учини да се затвореници – преступници осец́ају угодније,вец́ да искористи добро познату научну студију из 1970-их.

Занимљивости 18.07.2022 | 15:37

Тада је истраживач Алекандер Сцхаусс убедио морнарички поправни дом да обоји неколико својих притворских ц́елија у ружичасто, теоретишуц́и на основу сопствених експеримената да би боја могла позитивно утицати на понашање станара, умирујуц́и и смирујуц́и њихову узбуђеност.

Резултати које је постигао сугеришу да је био у праву – у меморандуму који је написао Биро за поморско особље наводи се да је ограничењима потребно само 15 минута излагања ружичастој ц́елији да би се њихово агресивно понашање и потенцијал за смањење насиља смањили!

Ружичасти тон – званично означен као П-618, али га је Шаус назвао Бакер-Миллер Пинк по директорима центра за задржавање у морнарици у којем га је први пут тестирао – постао је познат по разним именима широм света где је коришц́ен, од „Друнк Танк розе” до “охладити ружичасту”.

Чинило се да су тестови у другим притворским центрима подржали његове налазе, а када су објављени 1979. и 1981. године, нијанса коју је користио – првобитно направљена од пинте (473 мл) полусјајне црвене боје за спољне украсе са галоном (4.546 мл) од чисте беле унутрашње латекс боје – почела је да се примењује због својства која мења расположење у затворима широм света преноси ББЦ

<ифраме цласс="ентеред литеспеед-лоадед" срц="хттпс://www.фацебоок.цом/плугинс/пост.пхп?хреф=хттпс%3А%2Ф%2Фwww.фацебоок.цом%2Фамарантхинемx%2Фпхотос%2Фа.1238269966280247%2Ф1243079649132612%2Ф%3Фтyпе%3Д3&схоw_теxт=труе&wидтх=500" wидтх="500" хеигхт="428" фрамебордер="0" сцроллинг="но" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен" дата-лазyлоадед="1" дата-срц="хттпс://www.фацебоок.цом/плугинс/пост.пхп?хреф=хттпс%3А%2Ф%2Фwww.фацебоок.цом%2Фамарантхинемx%2Фпхотос%2Фа.1238269966280247%2Ф1243079649132612%2Ф%3Фтyпе%3Д3&схоw_теxт=труе&wидтх=500" дата-оригwидтх="500" дата-оригхеигхт="428" дата-лл-статус="лоадед" дата-мце-фрагмент="1">

Постоји само један проблем: Шаусови резултати никада нису били успешно реплицирани.

“Постојала је студија 2015. године, спроведена на одговарајуц́и начин у контролисаним условима, која није пронашла никакве доказе да ружичаста смањује агресивност“, каже Домицеле Јонаускаите, истраживач боја на Универзитету у Бечу, у Аустрији.

Студија у Јустизволлзугсансталт Посцхвиес у Швајцарској која је укључивала 59 мушких затвореника показала је да нема разлике између белих и ружичастих затворских ц́елија у погледу нивоа агресије затвореника.

Чак и ако је очигледан умирујуц́и ефекат ружичасте “Друнк Танк” под сумњом, спремност са којом је усвојена говори о нечему дубоко у људској психи о моц́и боје. А можда ни то није погрешно – постоје докази да боја може утицати на наше понашање на неке изненађујуц́е начине, а да ми то не схватамо.

(Занимљивостидана.цом)