ПОЛИТИКО: "НАТО треба убити, да би га спасили"

Портал "Политико" објавио је коментар под насловом да "НАТО треба убити да би се спасао", а у ком се у ствари позива на реформу Алијансе, јер у њој "шкрипи".

Свијет 01.07.2022 | 12:47

Како преноси хрватски "Јутарњи лист", иако су на управо завршени самит НАТО у Мадриду, ког су званичници западних земаља прогласили историјским, “фрцали” суперлативи, иза те идиле међусобног тапшања по раменима и хваљења, могло се видети да је заједништво савеза можда дуго читав километар, али дубоко свега центиметар.

То што су вође земаља чланица Русију, која угрожава Европу бар од 2007, прогласиле "најзначајнијом и директном претњом" безбедности, миру и стабилности евроатлантског региона више је истицање очигледног него што је назнака велике стратегије, оцењују у "Политику".

И привлачење Шведске и Финске у Савез, које је Столтенберг прогласио постигнућем, више је резултат нечега што би се пристојно могло назвати уценом од стране Реџепа Тајипа Ердогана него успешне високе дипломатије с циљем међусобног помагања у одбрани, пишу у "Политику", наводећи да је турски председник те две државе држао "као таоце" како би од САД добио оно што је желео, нове авионе Ф-16.

Тај портал се чак пита да ли би Турска уопште послала своју војску у случају да дође до руске инвазије на балтичке земље. Њихов одговор је: Тешко.

У тексту се даље наводи и да чланство Ердогана и Виктора Орбана у Савезу не поткопава само тврдње НАТО-а да се ради о заједници која дели либералне вредности, већ их и исмејава, а они нису једини који поткопавају легитимитет НАТО-а.

"Политико" подсећа да су само коју седмицу пре инвазије немачки политичари, укључујући министра  спољних послова Аналену Баербок, захтевали од САД да са немачке територије повуче све нуклеарне бојеве главе. Сада је напад на Украјину довео је до тога да су немачки политичари, који су годинама игнорисали апеле Вашингтона да престану да “држе на дијети немачку војску” и почну да доприносе војном Савезу, преко ноћи постали велики заговорници НАТО-а.

Та нова преданост НАТО-у, оцењују у "Политику", резултат је страха, а не уверења, и лепак који повезује Савез, није јединство визије, већ инстинкт чланица да се сакрију под амерички нуклеарни штит. То није довољно да би Савез одржао заједништво.

Добар део европске јавности подељен је око тога колико далеко треба ићи у супротстављању Владимиру Путину, делимично зато што њихове Владе нису усуглашене око степена угрожености целог континента од стране Русије.

Ако Украјина настави губити територију и људске животе, јер јој недостају средства за обрану, оцјењују у "Политику", кривица ће лежати на НАТО-у.

Иако је Бајден сада вратио САД у седло НАТО-а, након Трампа који је Америку жестоко дистанцирао од Алијансе, то не значи да ће САД и даље НАТО видети као приоритет због властитих проблема с Кином, а што опет значи да ће мање бриге водити о стању у Европи.

Због тога НАТО, како предлаже "Политико", треба да проведе радикалну реформу, престане да се ослања искључиво на САД и потера из Савеза земље чланице које не поштују основне демократске норме.

Једнако тако, чланице које не улажу довољно у властиту одбрану, пишу у "Политику", требало би усмерити да безбедносне гаранције потраже негде другде, ван Савеза.

"У војним круговима, тактика уништења града како би се спасио је контроверзна. У случају НАТО-а, друге опције нема", закључују у "Политику".

(Б02/Јутарњи лист Фото: Илустрација)