Савјет како избјећи сунчаницу и топлотни удар

Дуже излагање главе сунцу доводи до сунчанице, посебно када је потиљачни дио главе директно изложен високој температури и под утјецајем сунчеве топлоте. Наиме, наше тијело се хлади радом кардиоваскуларног система и знојењем.

Босна и Херцеговина 01.07.2022 | 09:46

Високе температуре зрака ових љетних дана могу да веома неповољно утичу на здравље и код потпуно здравих особа. Утјицају високих температура зрака највише су изложене осјетљиве групе као што су мала дјецу, труднице, хронични болесници, старије особе, као и људи који раде на отвореном, посебно ако су незаштићени од сунца, истичу у Институту за здравље и сигурност хране Зеница (ИНЗ).

Непријатељи организма

Главни непријатељи нашег организма љети су сунчаница и топлотни удар који су током посљедњих година знатно у порасту због климатских промјена и глобалног загријавања. Дуже излагање главе сунцу доводи до сунчанице, посебно када је потиљачни дио главе директно изложен високој температури и под утјецајем сунчеве топлоте. Наиме, наше тијело се хлади радом кардиоваскуларног система и знојењем.

- Ако несмотрено излажемо главу утјецају сунца, температура у глави се знатно повећава. Тијело настоји да расхлади мозак тако што више хладне крви упућује у главу. Тиме долази до ширења крвних судова мозга и до наглог повећања његове запремине. То утиче на појаву симптома који су јако слични потресу мозга и нису нимало безопасни.

Озбиљни случајеви сунчанице могу завршити несвјестицом па чак и коматозним стањем, истиче др Елма Кудузовић, руководилац Одјељења за промоцију здравља у ИНЗ.

Симптоми нису безазлени

Топлотни удар је врло сличан сунчаници, с том разликом што не мора настати као посљедица директног излагања сунцу. Обично се јавља када је повећана влажност ваздуха у вријеме љетних спарина, јер је у таквим условима отежано знојење и природно хлађење организма.

Топлотни удар се може десити радницима у пекари или у индустрији крај високих пећи, камперу који спава у лоше опремљеном шатору или морнару поред прегријаног бродског мотора, те прегријаном ауту, јавном превозу, чак и стану. У таквим условима долази до поремећаја центра за терморегулацију, при чему температура тијела стално расте и досеже вриједности и до 40 степни Целзијуса.

Разликују се класични и напором изазвани топлотни удар. Класични се развија током два до три дана, обично код старијих, слабо покретних особа које немају клима уређај, а приступ течности је ограничен. Напором изазвани топлотни удар развија се нагло, код здравих, активних људи (нпр. спортиста, војника, радникау фабрици) изложених високим температурама, наводе стручњаци.

Симптоми топлотног удара су јака главобоља, суха кожа, стално повећање тјелесне температуре, вртоглавица, немир, поспаност и повраћање, зујање у ушима, поремећај вида, па и несвјестица, пулс је убрзан, а дисање плитко и убрзано.

Прва помоћ

У ИНЗ-у савјетују да, у случају топлотног удара, као и код сунчанице, мора се интервенирати и одмах почети са расхлађивањем. Особу смјестити у хладовину или у расхлађену, затамњену просторију и раскомотити је.

Важно је постепено расхлађивање стављањем хладних облога на потиљак и главу све док се температура не врати у нормалу. За вријеме топлотног удара тијело губи способност терморегулације тако да се може прегријати или у неким случајевима расхладити. Због тога је у тежим случајевима неопходно стално мјерити тјелесну температуру и, наравно, сходно томе унесрећеног хладити или утопљавати.

Јако је важно надокнадити изгубљену течност и минерале, давати хладне напитке, али избјегавати пића која утјечу на крвоток, посебно кафу и алкохол.

- Љекару се треба обратити кад тјелесна температура не пада, и поред расхлађивања и лијекова; кад је особа поспана, слабо комуницира са околином или је без свијести, односно кад упорно повраћа и све је слабија. Тада се ради о веома тешком облику сунчанице па је потребан преглед љекара који ће утврдити да ли се ради само о сунчаници, или се поткрао почетак неке друге болести (нпр. инфекција љетним вирусима или бактеријама), истиче др Кудузовић.

Превенција

Најбоље се не излагати предуго директном зрачењу сунца и за вријеме највећих врућина боравити у хладовини или климатизованој просторији.

Потребно је адекватно заштитити главу, носити качкете или шешире са широким ободом од  прозрачних материјала, одјећа мора одговарати климатским условима и важно је да је од природних тканина и свјетлијих боја, исхрана  мора бити уравнотежена и лагана, богата витаминима и минералима.

Важно је надокнађивати калијум и магнезијум, које уз натријум и хлор организам нарочито губи. Због високих температура и повећаног губитка течности знојењем, љети је тијелу и кожи потребна већа количина воде (најмање два литра дневно, што је отприлике осам чаша).

Препорука је уносити течност полако, у малим количинама и при томе избјегавати алкохолна, газирана и заслађена пића која ће само појачати дехидратацију.

Стручњаци препоручују и да се просторије у којима се борави редовно провјетравају, а уколико се користе расхладни уређаји, температуре у односу на спољашњу средину не би требало да се знатно разликују, савјетује стручњак Одјељења за промоцију здравља у ИНЗ.

(БН)