Музејски експонат стигао у Београд умјесто у Лондон

Музеј дипломатије смештен у здању Министарства спољних послова добио је нови, изузетно вредан експонат из Египта - једну столицу, која је сведочанство историје и пријатељских веза југословенских владара са Хамилтоном Фиш Армстронгом, који је са неколицином других обликовао америчку спољну политику од краја Првог светског рата.

Србија 19.06.2022 | 14:10

Бивши амбсадор Србије у Египту Драган Бисенић, који је у амбасади у Каиру пронашао драгоцени експонат, каже за Тањуг да је ту столицу краљ Александар добио од великог пријатеља Србије и Југославије Армстронга - уредника најпознатијег спољно-политичког часописа Форин аферса који је током пола века уредничке каријере ланисрао и многе важне историјске личности, попут политичара, дипломате и нобеловца Хенрија Кисинџера.

Између осталог, Армстронг је водио истраживање којим је доказивао да Србија није кривац за Први светски рат, како су то многи тврдили после окончања рата.

Према речима Бисенића, столицу која је "сведок" дипломатске историје и веза Србије и САД, донео је са собом Краљ Петар из Лондона у Каиро у ком је боравио од јесени 1943. до пролећа 1944. очекујући савезничко, а са њима и своје искрцавање на Балкан.

Када су савезници одустали од тога, краљ Петар се вратио у Лондон, али је столица остала у тек купљеној амбасади.

Столица ће, како је најавио, бити део изложбе о Армстронгу, а коју ће током године организовати заједно са МСП, како би се уперило светло на ту важну, а готово непознату личност српско-америчких односа и наше историје, а која може много да објасни зашто је била таква каква је била.

Армстронг је био и први амерички војни аташе у Србији, навео је Бисенић и додао да је тај блиски пријатељ краља Александра, кнеза Павла и владике Николаја Велимировића, од 1922. до 1972. био уредник спољнополитицког часописа Форин аферс.

"За све то време био је активан у Фонду за помоћ Србији, у који се као студент Принстон универзитета, укључио са пријатељем, касније шефом ЦИА Аленом Далсом. Фонд се касније претворио у Америцко-југословенско друштво у којем је Армстронг био председник", навео је Бисенић који причу о столици зна на основу рада на књизи о историји српско - америцких односа "Храбри стари свет" коју ће ускоро објавити, а у којој се посебно бавио личношћу и делом Армстронга.

Бисенић каже и да је био не мало изненађен, али и обрадован, када је схватио да је управо та столица у амбасади у Каиру, поклон краљу, који је препознао по логу Савета за спољне послове утиснутом на кожним деловима столице.

Савет за спољне послове, је, како је навео, због одлучујуће улоге у креирању света после Другог светског рата, стекао репутацију неформалне групе која управља светом.

"То је столица у којој је Армстронг седео у канцеларији као извршни директор америцког Савета за спољне односе. Транспортовао ју је бродом до Италије, а затим аутом до Београда на поклон краљу Александру уз поруку - Ви не можете да будете члан Савета, али на овој столици бар можете тако да се осећате", прича Бисенић.

Краљ му је на то, како Бисенић подсећа, у шали рекао - "Не, понели сте је са собом како бисте се и код мене осећали као у Њујорку".

Бисенић наглашава и да је свако ко је нешто значио у америчкој политици од 1921, када је Савет основан, био је његов члан.

За несебичну помоћ Србији, Армстронг је одликован српским Орденом Црвеног крста (1918), Орденом Светог Саве петог реда (1918), Орденом белог орла с мачевима (1919) и Светог Саве првог реда (1926). Одликовале су га и Велика Британија, Француска, Чехословачка и Румунија.

Био је, додаје, веома забринут и за судбину Југославије, током кризе 1941. године.

Столицу, коју је донео из Каира у Београд, Бисенић је уручио државном секретару МСП Немањи Старовићу током прошлонедељне конференције о Хенрију Кисинџеру која је одржана у Министарстству.

Као новинар који је разговаро са Кисинџером, Бисенић подсећа на његове речи:

"Југославија, да није било Армстронга, не би за Америку имала онакво знацење какво је имала, а да није објавио мој текст у Форин аферсу, питање је да ли бих икада постао активан у политици и дипломатији. Деценијама је био у центру америчког одлуцивања. Послератни свет без његовог директног утицаја не би изгледао онако како данас изгледа", закључио је Кисинџер.

Армстронгов поклон краљу Александру, тако ће најзад поново бити у Београду, као што је краљ Петар ИИ Карађорђевић и намеравао и постати део Музеја српске дипломатије који сведочи о развоју српске дипломатије кроз векове.

Тај Музеј чува сведочанства о више од осам векова српске дипломатије, а које сеже до средњовековне Србије и 1188. године, када је дипломатска мисија као претходница сусрета владара Светог римског царства Фридриха Барбаросе и српског жупана Стефана Немање била на царском двору у Нирнбергу.

Чињенице уткане у стубове Музеја дипломатије, основаног 25. априла 2012. поводом обележавања два века модерне српске дипломатије, дају престиж српској дипломатији, као једној од древних у односу на дипломатије великог броја земаља, рекла је рањие за Тањуг амбасадорка Љиљана Никшић.

Српска дипломатска ризница показује и више од осам векова дуге српско-немачке везе, неколико година старијим са Русима, и скоро пола века млађим са Французима.

Важно место заузима и пријатељство с Великом Британијом које датира од 1837. године, као и оно са САД, које је било на врхунцу у време Михајла Пупина и америчког председника Вудроа Вилсона, а захваљујици којем се 1918. године на Белој кући вијорила српска застава.

Музеј чува и документа с потписима председника Вилсона, телеграм који је лично послао српском премијеру Николи Пашићу, али и оригинале Версајског уговора, Сенжерменског и Тријанонског споразума.

Уз све то, Музеј крије и љубавне приче дипломата, попут Иве Андрића, Славка Грујића или прве жене амбасадора Стане Томашевић, која се удала за норвешког синеасту тек када јој је Тито то дозволио.

У музеју је и реплика Андрићеве канцеларије и његове дипломатске униформе и подсећања на првог српског амбасадора Јована Дучића.

Такође, како наводе у Музеју не сме се заборавити ни прва жена дипломата - кнегиња Милица, удовица кнеза Лазара Хребељановица, погинулог на Косову 1389. године.

(Тањуг)