Запад се подијелио на два табора - ево и због чега

Да ли је боље преговарати са руским председником Владимиром Путином око инвазије на Украјину или га изоловати? Да ли Кијев треба да учини уступке како би окончао рат или би то само охрабрило Кремљ? Да ли су појачане санкције Русији вредне колатералне штете?

Свијет 17.06.2022 | 23:11

Ово су нека од питања која стављају на тест савезнике који су се брзо окупили око Украјине на почетку руске инвазије, али је три месеца касније њихово јединство на стакленим ногама, рекли су званичници и дипломате "Ројтерсу".

Док се западне владе боре са растућом инфлацијом и ценама енергије, поједине земље попут Италије и Мађарске позвале су на брзи прекид ватре. То би могло да утре пут смањењу санкција и окончању блокаде украјинских лука која је најсиромашније земље довела у ризик од глади.

Ипак, Украјина, Пољска и Балтик упозоравају да Русији не треба веровати и кажу да би јој прекид ватре омогућио да се консолидује на терену, прегрупише и покрене нове нападе.

Руси су "ширили наратив да ће ово бити исцрпљујући рат, да треба да седнемо за сто и тражимо консензус", рекао је високи украјински званичник "Ројтерсу".

Амерички секретар за одбрану Лојд Остин рекао је да жели да се Русија "ослаби", а председник Џо Бајден позвао је да се Путин процесуира за ратне злочине. Британски премијер Борис Џонсон каже да Кијев не сме да прихвати лош мировни споразум и да Украјина "мора да победи".

Немачка и Француска су остале двосмисленије, обећавајући да ће спречити Путина да победи, али не и да ће га поразити.

- Поставља се питање да ли се враћамо у Хладни рат или не. То је разлика између позиције Америке и Британије и нас са друге стране - рекао је савезник француског председника Емануела Макрона.

Русија је у фебруару покренула оно што назива "специјалном операцијом" у Украјини, рекавши да је то потребно да би се земља ослободила опасних националиста и да би се деградирале украјинске војне способности. Ове циљеве је Запад осудио као неоснован изговор.

Москва од тада тврди да војна подршка Вашингтона и савезника одуговлачи рат и одвраћа Украјину од мировних преговора. Кремљ је у марту као услов за мир затражио од Украјине да прекине војну акцију, да промени свој устав како би у њега унела неутралност, призна Крим као руски и призна источне области под контролом сепаратиста као независне државе.

Поделе међу западним савезницима би могле да постану израженије како санкције и рат буду узимали данак по глобалну економију, због чега би реакције влада могле да иду Путину на руку.

- Од почетка је било јасно да ће временом бити све теже. Долази ратни замор - рекла је естонска премијерка Каја Калас у интервјуу за ЦНН.

Макрон је упозорио да било какви мировни услови не би требало да "понижавају" Русију као што је то био случају са Немачком 1918. године.

Он је, као и немачки канцелар Олаф Шолц, одржао отворене канале комуникације са Кремљом, што је изазвало негодовање у оштриије настројеним земљама.

- Мораћемо да се позабавимо Путином у неком тренутку, осим ако не дође до пуча у Кремљу. И због тога овај рат треба да буде што краћи - рекао је Макронов савезник.

Шолц је рекао да су његови и Макронови позиви Путину били у сврху преношења чврстих и јасних порука, и нагласио је да санкције Русији неће престати док Путин не повуче трупе и пристане на мировни споразум прихватљив за Кијев.

Међутим, један извор из Шолцовог тима рекао је "Ројтерсу" да је Макронова формулација била "несрећна". Неке француске дипломате су такође приватно изразиле резерве у вези са Макроновим ставом, рекавши да он ризикује да отуђи Украјину и источноевропске савезнике.

Иако је захвална на подршци Запада, Украјина је бурно реаговала на сугестије да би требало да уступи територију као део споразума о прекиду ватре и понекад доводи у питање да ли су њени савезници довољно уједињени против Русије.

Макроново упозорење да не треба понижавати Русију навело је украјинског министра спољних послова Дмитра Кулебу да упозори да Француска само себе понижава, а односи Кијева са Шолцом су захладнели.

Званичник француског председништва рекао је да "у Макроноим речима није било наговештаја уступака Путину". Француска жели украјинску победу и обнављање украјинских територија, рекао је званичник, а дијалог са Путином није имао за циљ прављење компромиса, већ да се "каже како француска види ствари".

Званичник америчке администрације каже да је Вашингтон гласнији у свом скептицизму према добрим намерама Русије, али је негирао да постоји "стратешка разлика" између савезника.

Слабљење Русије?

Осврћући се на Остинове коментаре да треба "ослабити Русију", један званичник је рекао да Вашингтон нема намеру да мења руско руководство, али жели да види земљу ослабљену до те мере да више не може да изврши напад на Украјину.

- Сви су се фокусирали на први део онога што је Остин рекао, а не на други део. Желимо да видимо Русију ослабљену толико да више не може да уради овако нешто - рекао је званичник.

Један извор из немачке владе рекао је да је циљ да се ослаби Русију проблематичан. Лоше је што је немачка министарка спољних послова Аналена Бербок, из Шолцове коалициононе партије Зелени, подржала тај циљ, рекао је извор, јер је то закомпликовало питање да ли би санкције икада могле да буду укинуте, без обзира на то да ли ће Украјина пристати на мировни споразум или не.

Извори из немачке владе су такође забринути да би неке западне земље могле да подстичу Украјину на нереалне војне циљеве, укључујући поновно заузимање полуострва Крим које је Русија анектирала 2014. године.

Бербокова је јавно рекла да ће санкције морати да остану на снази док се руске трупе не повуку са Крима.

У међувремену, украјински амбасадор у Немачкој је у више наврата критиковао Немачку због одуговлачења са слањем тешког наоружања Кијеву.

- Русија не сме да победи, али нећемо давати тешко наоружање, јер то може да увреди Русију. Путин мора да изгуби, али немојмо уводити нове санкције. Милиони ће гладовати, али ми нисмо спремни за војне конвоје са житом. Раст цена није најгоре што чека демократски свет са таквом политиком - написао је на Твитеру Михаил Подољак, виши саветник председника Владимира Зеленског.

(Блиц Фото:Илустрација/Тањуг, Ефа, профимедиа)