Озбиљна несташица гаса пријети цијелој Европи ове зиме

Главни гасовод Сјеверни ток 1, којим Европа добија гас од Русије тече све мање гаса. Како сада ствари стоје ове јесени нико неће питати колико гас кошта, него хоће ли га уопште бити. Лоше вијести стижу и из САД-а који ипак неће моћи бродовима довести довољно ЛНГ-а да намири цијелу ЕУ.

Цијена гаса на евопском тржишту у Холандији (ТТФ) у сриједу је скочила чак 24 одсто након што је америчка компанија Фреепорт објавила да се велики квар на њеном постројењу за укапљивање гаса у Тексасу неће моћи отклонити све до септембра.

Будући да се двије трећине производње из Фреепорта извози у Европу, доток америчког гаса смањиће се не само у сљедећа три мјесеца, него до краја године, докад постројење неће моћи радити пуном снагом. Фреепорт има 17 одсто америчких капацитета за укапљивање гаса, јавља Нови лист.

Да ствар буде гора, руски Газпром је у уторак објавио резање испорука гаса Њемачкој за 40 одсто, путем старог цјевовода Сјеверни ток. Дан касније, компанија ЕНИ је објавила да је примила обавјештење Газпрома о смањењу испорука гаса Италији за 15 одсто.

Газпром је прије тога затворио вентиле Пољској, Бугарској и Финској јер, за разлику од Њемачке, Италије и осталих земаља, нису пристале плаћати гас у рубљима. Томе треба додати да је почетком маја Украјина затворила трећину својих капацитета којима руски гас долази у Европу, тврдећи да их неће пустити у рад "све док су под окупацијом руских снага".

Укратко, у овом тренутку два највећа гасовода која доводе руски гас у Европу, путем Украјине и Њемачке, раде капацитетом смањеним за 30 до 40 одсто, док је трећи цјевовод – онај који пролази Пољском – изван погона јер Варшава, не жели плаћати гас у рубљама.

Њемачка јавност била је шокирана кад је чула да су јој Руси одлучили смањити дневне испоруке гаса са 167 на 100 милијарди кубних метара. Газпром је ту одлуку образложио тиме што Русима још нису враћене компресорске станице нужне за нормално функционисање гасовода, које се налазе на ремонту у Њемачкој код Сиеменса.

Док се то не догоди, према Газпрому, гасовод Сјеверни ток 1 неће моћи радити пуним капацитетом. Сиеменс Енергy на то је одговорио да компресорске станице не може вратити јер су прослијеђене на ремонт у Монтреал, гдје су запеле због санкција које Канада проводи против Русије.

Њемачки вицеканцелар Роберт Хабецк, међутим, мисли да одговорност лежи на Русији која путем Газпрома покушава извршити притисак на његову земљу.

Према оцјени телевизије Деутсцхе Wелле, смањење дотока гаса у Њемачку неће имати краткорочних посљедица јер близу је љето и потрошња је пала. Међутим, то би могло отежати осигуравање довољних количина гаса за идућу зиму.

Складишта гаса у чланицама Европске уније након завршетка огрјевне сезоне углавном су испражњена, а до новембра требала би се попунити до нивоа од 90 одсто, према препоруци Европске комисије.

Истовремено, Њемачка и остале чланице ЕУ објавиле су да намјеравају до краја ове године смањити увоз гаса из Русије за двије трећине, како би се до 2027. постепено ријешиле енергетске овисности о Москви и казниле је због Украјине.

Многе земље, укључујући Њемачку, имају у ладици планове за ванредне ситуације у случају несташице гаса, која се сљедеће зиме чини све извјеснијом. Према тим плановима, енергетске компаније у случају потребе најприје би обуставиле гас великим индустријским потрошачима, док би грађане настојале поштедјети од рестрикција како би њихови домови остали загријани.

(Агенције)