Владика: Његујмо сјећање на жртве, а не на злочинце

Владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије обраћајући се на академији рекао је да је на свима да се сјећамо свих пострадалих и да се проба осмислити нови почетак...

Босна и Херцеговина 15.06.2022 | 17:40

Јецала су данас звона Саборног храма у Мостару и са њима на хиљаде Срба долине Неретве који су прије тридесет година отјерани са својих вјековних огњишта, побијени и попаљени и који су за собом оставили уништене домове, попаљене храмове и гробове својих предака.

Јецао је Саборни храм јер су га тачно прије 30 година запалили, а са њим и остали херцеговачки храмови и народ за стотинама убијених Срба долине Неретве, посебно за њих 84 који још нису пронађени.

Мостарски Срби данас су тужни ма гдје год да се налазе. Оних око 4.500 који живе у Мостару данас као да су задушнице обилазе гробове својих вољених и сјећају се дана када су протјерани, као и дана повратка на своја попаљена огњишта и подизања из пепела. Исту бол осјећа и преосталих преко 25.000, од предратних 30.000 Срба из Мостара, који су живот наставили по свијету отргнути од свога огњишта.

Оно што је данас најважније, мишљења су сви, јесте да се не забораве српске жртве из Херцеговине и долине Неретве и да се истина о прогону, погрому, убијањима и покушају уништења цијеле једне заједнице никада не заборави.

За то су се побринули Епархија захумско-херцеговачка и приморска, Организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Невесиње, потпредсједник Градског вијећа Мостара из реда српског народа и Српско просвјетно и културно друштво ”Просвејта” ГО Мостар који су парастосом, Академијом сјећања и бацањем цвијећа у ријеку Буну гдје су 5. јуна 1992. страдали српски цивили и војници, обиљежили овај важан дан у животима свих мостарских Срба.

Владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије обраћајући се на академији рекао је да је на свима да се сјећамо свих пострадалих и да се проба осмислити нови почетак.

„Када страда народ, страдају и светиње. Када се обнавља народ, обнављају се и светиње. Између материјалних светиња хришћанског народа и живих људи и њиховог етоса и начина бивствовања постоји тијесна тајанствена међузависност“, рекао је владика.

Владика Димитрије рекао је да је највећа светиња свако људско биће без обзира на вјеру и нацију.

„Када се у безумљу деведесетих светиња људског живота бацила под ноге и невини људи почели да страдају на најсвирепије и звјерске начине ниједан од народа који живи на овим просторима није се могао надати никаквом дугорочном добру чега смо сви свједоци у овим послијератним временима. Осим душевних и  тјелесних рана које сви носимо, сви смо осјетили и културне и економске посљедице прошлога рата које још утичу на наш живот. Када се људи убијају зар може и било која  друштвена вриједност остати неокрњена“, рекао је владика Димитрије.

Наглашава да се Срби Мостара данас сјећају страдања, рушења и зла.

„Али како се страдања нашег Господа не сјећамо зато што је важно памтити зло, него зато што је кроз то страдање пројављено добро и побједа живота над смрћу, тако исто страдање и смрт нису задржали  Србе у долини Неретве него се враћају, поново подижу храмове и обнављају своје домове. Искуство је показало да су се православни Срби из долине Неретве чим се спирала рата и злочина преткала показали као радници и велики борци и људи који уз себе носе велики живот који се не гаси. Они који су се расијали постајали су често носиоци развоја и предузетништва у новим срединама у којима су се нашли, а они који су се вратили на своја огњишта су примјер храбрости и домаћинског духа…“, рекао је владика.

Важно је, рекао је владика, када се сјећамо да прослављамо жртву, али не и злочинца јер је он препуштен забораву.

„Сјећање на свако страдање, па и ово Срба у долини Неретве хришћански прослављамо ако славимо и његујемо сјећање на жртве, а не на злочине и злочинце. Ако прослављамо живот који је надвладао смрт и ако нађемо у дубини свога срца снаге и љубави да истински повјерујемо и тако прославимо Бога који је побиједио саму смрт“, рекао је владика Димитрије и додао да се треба показати љубав према Богу тако што ћемо се трудити да не повриједимо нити једно људско биће.

„Обнављајући у нама честитост, поштење, савјест и људски образ у овоме граду ће помоћи да се у њему обнови његова етничка и вјерска тројичност и културни образац суживота и поштовања који заправо и чини овај град оним што је био и оним што треба да буде много више него његове материјалне грађевине и архитектура“, закључио је владика.

(БН/Топпортал Фото: Топпортал)