Састанак бх. лидера у Бриселу: Мишел има и план "Б"

Лидери парламентарних странака из БиХ данас ће се окупити у Бриселу на позив предсједника Европског вијећа Шарла Мишела.

Босна и Херцеговина 12.06.2022 | 09:28

Најмање 14, од 16 позваних лидера политичких странака заступљених у Парламенту Босне и Херцеговине, требали би се данас окупити код Мишела у Бриселу.

Из Републике Српске Мико Шаровић (СДС) неће путовати у Брисел, док су лидери ПДП Бранислав Бореновић, ДНС Ненад Нешић јуче стигли, а јутрос владиним авионом отпутовали су Милорад Додик (СНСД), Петар Ђокић (СП) и Ненад Стевандић (УС)...

Када је у питању Федерација БиХ лидер СББ-а Фахрудин Радоњчић такође неће путовати, а неизвјестан је и долазак Драгана Човића (ХДЗ)...

Састанак има за циљ провјерити расположење и - посебно - односе међу лидерима партија из БиХ и њихову истинску спремност за реформе и поштовање основних демократских принципа.

Према наводима саговорника из Европске уније за портал Политицки.ба, сусрет са Мишелом биће "максимално неформалан". 

"Планирамо да траје неколико сати. Да чујемо шта лидери имају рећи и нама и једни другима. Проблем је што многи од њих међусобно уопште не причају. Биће нам драго ако неки међу собом и проговоре.

Мимо тога, желимо чути шта су њихови планови. Шта намјеравају у овом периоду прије избора, а шта су им планови након избора. 

Ако расположење буде добро или - макар - оптимистично, онда би смо могли направити неколико битних корака", кажу саговорници Политицки.ба укључени у припреме састанка. 

Шта се може очекивати?

Након "опипавања политичког пулса", пред лидере парламентарних странака могло би се наћи неколико папира. 

Један од њих представљао би листу ствари које лидери партија прихватају да ће урадити прије избора. 

У том сету били би и неки од реформских закона који се требају усвојити што прије, како би Босна и Херцеговина добила статус кандидата. 

"Током мајског сусрета Мишела са страначким лидерима, сви су рекли да желе у ЕУ. 

Проблем је у томе што те њихове ријечи (опет) не прате дјела. У ЕУ јесу фрустрирани лажним обећануиима из БиХ. Када је објављено Мишљење Европске комисије о БиХ, дали смо и 14 приоритета које треба испунити прије добијања кандидатског статуса. Листа је била направљена и на основу  обећања бх. званичника да ће је испунити и њихове процјене да су захтјеви Брисела реалистични. 

Већ сутрадан Милорад Додик објавио је да се ради о "немогућим условима" и практично погазио ријеч коју нам је дао. 

ЕУ је вољна одобрити кандидатски статус БиХ што прије. Но, то се неће десити само "на лијепе очи".

Ако БиХ жели кандидатски статус, мора испунити барем дио од 14 приоритета", кажу саговорници Политицки.ба. 

ЕУ и западне државе у цјелини, већ дуго инсистирају на усвајању измјена и допуна закона о сукобу интереса, јавним набавкама и ВСТВ-у. 

Пролазак ових правних аката блокирају делегати СНСД-а и ХДЗ-а у државном Дому народа. 

Амбасадори ЕУ, САД и Велике Британије снажно лобирају у БиХ већ дуже вријеме да се блокада укине. 

Уколико Мишел успије убиједити Додика и Човића да прекину блокаду, онда би БиХ већ крајем овог мјесеца мога бити на путу к кандидатском статусу...

Ако напретка не буде, ако се бх. партијски лидери поново врате својим "игрицама", предвиђене су и санкције. У коначници, могуће је и да се активира "црна листа" ЕУ. Хоће ли стављање на списак непожељних у Унији спријечити нека од држава чланица блока 27 држава - Хрватска или Мађарска у првом реду, видјећемо.

Уколико се не постигне договор о активностима прије избора, спреман је и "план Б". 

Бројни европски званичници који интензивно раде на припреми сутрашњег састанка могли би пред политичке лидере ставити "мапу пута" након избора. 

Једна од основних ставки тог пакета је потписана обавеза да странке неће опструисати примјену резултата избора. 

У истом пакету је и опредјељење да се Изборни закон и Устав БиХ промијени.

Ради се о већем и амбициознијем плану од оног с краја прошле године који је резултирао крахом у Неуму. 

Сада западни званичници, а поготово Њемачка и САД, хоће да се ријеши што је више могуће до сада детектираних проблема. 

Искуства из Неума могла би помоћи, али још и више чистија ситуација - одржани су избори у БиХ, а изборних кампања нема у САД, Њемачкој, Француској...

Амбиција западних званичника је да се не рјешавају само пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру, већ и низ других проблема. 

План је и да се придобију странке из Републике Српске да прихвате индиректан избор чланова Предсједништва БиХ, да се споје општи и општински  избори, чиме би се дао повољнији темељ за провођење реформи, а једна од њих морала би бити измјена правосудног система.

Препоруке Истражне комисије државног парламента о стању правосуђа један су од показатеља у ком правцу би тај процес требао ићи. Амбиција је и да се правосудне институције темељито протресу и да се посебно пажљиво и детаљно провјери имовина истакнутих функционера правосудног система, укључујући чланове породице.

(БН)