Хоће ли пожар у ИРБ угрозити истраге о криминалу?

У згради Инвестиционо-развојне банке Републике Српске (ИРБ РС) рано ујутро 1. маја букнуо је пожар, а ватра је у пепео претворила сву документацију похрањену у дијелу зграде захваћеним пожаром. Више од мјесец дана касније још није познато шта је узрок пожара, да ли је он избио игром случаја или је подметнут.

Република Српска 11.06.2022 | 20:31

Из Окружног јавног тужилаштва за Журнал је речено да је дежурни тужилац, заједно са полицијским службеницима Полицијске управе Бањалука, обавила увиђај на лицу мјеста одмах након што је пожар угашен и наложила да се предузму све потребне истражне радње и мјере да би се утврдио узрок пожара. Наложено је и да се изврше вјештаћења електро-техничке и противпожарне струке.

“Претходно су били ангажовани вјештаци из Бањалуке, који се тада нису децидно могли изјаснити о узроку пожара, па је из тог разлога, а по  наредби Тужилаштва, ангажован вјештак из области против-пожарне заштите Криминалистичко-техничког центра МУП-а Републике Србије, чији налаз  и мишљење о узроку пожара још нисмо запримили”, одговорили су Журналу из ОЈТ Бањалука.

Из овог одговора јасно је да вјештаци из Бањалуке нису било довољно вјешти да открију узрок пожара. Можда и јесу, али се “нису се децидно могли изјаснити о узроку пожара”. На налаз вјештака из МУП Србије се још чека, што оставља простор разним спекулацијама о томе како је букнуо пожар у финансијској институцији Републике Српске, за коју се од њеног оснивања до данас вежу бројне афере.

Журнал је ОЈТ Бањалука питао и да ли је у вези у са избијањем пожара саслушан в.д. директора ИРБ РС Дражен Врховац, који је нетом по избијању пожара у јавност изнио опречне изјаве о судбини битне документације ове финансијске институције. Из Тужилаштва нису одговорили на то питање, што би требало да значи да Врховац није саслушан. Или, ако јесте, јавност за то не треба да зна.

Из ОЈТ Бањалука су навели да ће одлучити о „предузимању даљих радњи у овом предмету” након што вјештак из Београда достави свој налаз, односно када се утврди узрок пожара”.

Ватра у ИРБ је букнула у трену, али би откривање узрока пожара могло да потраје мјесецима.

Питања о узроку пожара у ИРБ РС, као и јасним очитовањем шта је све од документације у њему уништено, не би смјела да остану без одговора. Директор ИРБ-а Дражен Врховац је одмах након пожара изјавио да је сва оригунална документација сачувана и да она постоји на више мјеста, како у правном одсјеку, тако и у сектору за пласмане и у архиви.

“Наша архива је сто посто сачувана”, рекао је тада Врховац.

Додао је да се сва документација “чува у електронској верзији, на серверу на сасвим другој локацији”.

Потом је дао другу изјаву у којој је најавио да ће ИРБ ускоро “успоставити своју архиву”, што неће представљати проблем, с обзиром на то да се сва документација снима електронски и чува на сасвим другој локацији од оне која је била захваћена пожаром.

Стручњаци из области права, међутим, сматрају да би непостојање оригиналне документације могу довести до бројних проблема у могућим процесима против одговорних за давање милионских кредита и спорних финансијских пласмана одредјеним фирмама, које те кредите не враћају, чиме се наноси огромна штета буџету РС.

“Када се воде кривични поступци, тужилаштво већ током истраге изузме одређене документе потребне за вођење поступка. Међутим, за случајеве који ће се у будућности тек покретати, ту може доћи до одређених компликација”, изјавила је по избијању пожара бањалучка адвокатица Јована Кисин.

Према оцјени правних стручњака, проблеми могу настати ако су уништени кредитни досијеи ИРБ-а, посебно у вези са директним пласманима, о којима је Журнал већ писао.

Под претпоставком да је одобрење директних пласмана било спорно и да се о томе покрену истраге, биће врло проблематично ако су у пожару изгорили оригинални записници о одобрењу кредита и директних пласмана, досијеи клијената, записници са сједница Кредитног одбора, јер ће бити немогуће утврдити ко је одговоран за што је ИРБ одобравала кредите или директно улагала у клијенте, иако су постојали свјесни ризици да они неће моћи да отплаћују дуговоре.

Правни екперти посебно упозоравају на проблем мјеница, јер су пред судовима валидне једино оригиналне мјенице, а никако скениране или копиране. Даље, непостојање оригиналне документације широм отвара простор адвокатима потенцијално окривљених да оспоравају приложену документацију у дигиталној форми, траже додатна вјештачења, ријечју процесе развлаче до крајњих граница.

ИРБ од самог њеног оснивања потресају бројне афере. Директори те институције, под сталним пристиском врха власти РС да одабраним клијентима дају кредите, без детаљне анализе њихове солвентности, мијењали су се као на траци.

Против бивше директорице ИРБ Сњежане Вујнић Суд БиХ је још 2017. године потврдио оптужницу за финансијски криминал у случају “Бобар банка”. Она се терети за одобравање вишемилионских кредита без адекватних средстава осигурања, што је довело до финансијског колапса, а онда и гашења Бобар банке. Пропашћу те банке грађанима, предузећима и правним субјектима нанесена је штета од 122 милиона марака.

У међувремену је пред Окружним судом у Бањалуци почело суђење бившем премијеру РС Александру Џомбићу, који се терети за незакониту додјелу кредита ИРБ РС у износу од 19,4 милиона КМ фирми "Енерголинија" из Зворника .

Џомбић је оптужен да је као предсједник Кредитног одбора омогућио давање кредита, иако је свјестан да је корисник кредитно неспособан и да неће моћи да отплаћује задужење, чиме је оштетио ИРБ РС, а "Енерголинији", а према сазнањима Журнала и себи, пробавио имовинску корист.

Џомбић се 2. јуна није појавио на суђењу, мада су и он и адвокат били уредно обавјештени о датуму наставка суђења. У јавности су се потом појавиле спекулације да је у пожару у ИРБ-у од 1. маја изговорио и дио документације из Џомбићевог случаја.

Извори Журнала, медјутим, тврде да је Републичко јавно тужилаштво раније из ИРБ-а изузело сву оригиналну документацију у вези са овим случајем и да Џомбић и његова одбрана у том погледу немају простора за манипулације.

(Журнал)