Власт ЦГ ћути: Ко је и када забранио прелет авиона Лаврова?

Власт у Црној Гори још се званично нису огласиле поводом одлуке о забрани прелета авиона министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова, који је данас требало да допутује у Београд, а подгорички портал Борба пише да је то учинио лично министар спољних послова Ранко Кривокапић, без знања премијера Дритана Абазовића.

Регион 06.06.2022 | 15:48

Портал је објавио документ Министарства спољних послова у којем се види да одлука о забрани прелета авиона руског министра није донесена на сједници Владе.

"Невјероватно звучи да један министар у влади може самоиницијативно да донесе овакву одлуку, а да премијер и остали чланови Владе већ два дана ћуте на овај скандал", пише Борба.

У међувремену су се огласили предсједник ДЕМОС-а и предсједник парламентарног Одбора за међународне односе и исељенике Миодраг Лекић и предсједник Одбора за безбједност и један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић.

И док Кнежевић у свом маниру критикује црногорску власт због забране прелета авиона шефа руске дипломатије, Лекић пита да ли је и на којој сједници неки црногорски државни орган одлучио да не дозволи прелет министру иностраних послова Русије Сергеју Лаврову на територији Црне Горе.

Лекић је поручио да му је дужност да у случају избјегавања јасних одговора о овим и другим питањима да врло брзо закаже јавно контролно саслушање на Одбору за међународне односе и исељенике најодговорнијих и директно државних функционера.

"Подсјећамо да се већина земаља Европске уније залажу и за дипломатско рјешавање ратног сукоба у Украјини, да оне учествују у контактима у којима су прелети авиона техничка претпоствака", поручио је Лекић у саопштењу објављеном на Фацебооку.

Као примјер је навео Турску, која има исти статус кандидата за чланство у ЕУ као и Црна Гора, а која, како наводи, врло активно учествује у дипломатским медијацијама дозвољавајући не само прелете, већ и слијетање руских дипломата на својој територији.

Лекић је затражио објашњење када је усвојена одлука и с којим образложењем да Црна Гора усмјерава војну помоћ украјинској страни, "како је то изјавио министар одбране Владе Црне Горе".

"Поставља се и питање да ли црногорске власти аутономно доносе одлуке, евентуално консултујући Европску унију и НАТО и то у којем модалитету, или можда добија импуте од трећих субјеката", навео је Лекић.

Лекић је навео и да већина грађана, којима, како каже, осуђује инвазију и агресију Русије на Украјну без поштовања норми међународног права и одлуке Савјета безбједности УН, као уосталом све друге такве агресије, али то, истиче, не значи да грађани Црне Горе не треба да буду упознати с одлукама своје државе, имајући у виду и све посљедице тих одлука.

Кнежевић је реаговао у свом маниру и поручио да су властима у Подгорици, како је навео, "можда уста пуна Брисела и Вашингтона, али ћете до краја живота подригивати на вотку и боршч".

Кнежевић је на Тwиттеру поручио и да "постоје снимци" и додао:

"Да вам није било Лаврова 2006. године не би могли да му 2022. забраните прелет преко Црне Горе који траје два минута и 14 секунди.

(Тањуг)