У Дубровнику нема радника, послодавци на мукама

Недостатак радне снаге у услужним, у прије свега туристичким и угоститељским, пословима спомиње се већ годинама у Хрватској, а посебно је видљив у Дубровнику. Могло би се рећи како се из године у годину туристичка сезона на југу Хрватске крпи више него помно планира, а одрађивање сезоне уз недовољну радну снагу готово је немогућа мисија.

Регион 04.06.2022 | 11:56

Дио власника угоститељских објеката у Дубровнику ставио је неке своје услуге на чекање. Неки од њих би ширили понуду у виду понуде хране или би додатно обогаћивали постојеће меније, но једноставно им је тешко пронаћи раднике па су им услуге “на чекању”. Неки својим постојећим запосленима нуде услове у којима би требали радити дуже или чак дуплу смјену за добру зараду.

Екипа портала Индекс разговарала је с неколико радника односно бивших запослених у угоститељству који су појаснили због чега, из њихове перспективе, долази до проблема.

Углавном се слажу како се ради о физички врло интензивним пословима, због чега сматрају како би и плате требале бити веће од оних које се тренутно нуде. Један од њих, који је хтио остати анониман, тврди како се већ одавно у Дубровник увози радна снага и како су они често у бољем положају него запослено локално становништво.

– Смјештај и топли оброк за оне који долазе из других крајева Хрватске или из других земаља су готово постали нешто што се подразумијева. У недостатку радника у Дубровнику послодавци су одавно почели посезати за радном снагом из других земаља, а она диктира услове у виду плаћеног смјештаја јер су овдје високе цијене изнајмљивања и некретнина највећи проблем. Људима који овдје долазе радити углавном се не исплати радити без осигураног бесплатног смјештаја – тврди он.

Управо због тога су одређене хотелске групације изградили властите смјештајне јединице намијењене радницима који долазе радити у Дубровник. Но већина локалног становништва у Дубровнику нема властиту некретнину и приморани су плаћати високе цијене најма за подстанарске станове у којима живе.

Тако Дубровчанин који рецимо ради као конобар у неком хотелу и има породицу, плаћа кирију за стан готово у висини своје мјесечне плате, а неко ко ту дође радити из друге државе има плаћен смјештај и топли оброк.

– Њему онда остаје цијела плата, поготово ако ће је трошити у граду или мјесту из којег је стигао и који није скуп као што је Дубровник. По томе испада како је радник из друге државе боље плаћен него неко ко живи овдје јер уз плату добије бесплатан смјештај и оброк, док особа која је одавде добије плату коју потроши на плаћање кирије. Људи који су се овдје родили углавном плаћају подстанарске станове и немају сви властиту некретнину. Зато је локалцима то неисплативо –  изјавио је саговорник.

С друге стране, угоститељи у неформалним разговорима напомињу како конобари и спремачице немају образовање нити је њихов посао одговоран као онај доктора хирургије па сматрају како, сходно томе, не могу ни имати једнаку плату.

– Људи долазе и лупају се цифрама, као да су доктори. Траже плату од 20 хиљада куна, а огроман дио њих је нестручан за оно што жели радити. Прије су из средњих угоститељских школа излазили готови угоститељи и били су спремни за тржиште рада. Данас треба потрошити пола сезоне како би се неко научио радити. Они који дођу из других држава знају тражити немогуће услове. Добар дио угоститеља пружа услуге бесплатног смјештаја, но ни то сад није довољно па траже ауто који ће користити и друге повластице – тврди један од послодаваца.

Представница Синдиката туризма и услуга Хрватске за подручје Дубровачко-неретванске жупаније Долорес Лујић сматра како је више фактора довело до ове ситуације, а у првом реду је посљедица системског занемаривања и омаловажавања радника.

– Они су углавном запослени сезонски и углавном су потплаћени. Свакако је кључно то што се ради о изразито сезонским пословима што многима не представља трајно рјешење у животу. То су послови који су прихватљиви ученицима и студентима као привремени извор зараде, али за трајна животна рјешења траже нешто боље. Посао који траје четири, пет или шест мјесеци не представља рјешење за њихове егзистенцијалне проблеме – напомиње Лујић.

Подсјећа како су плате у области туризма углавном испод просјечне, а то се првенствено односи на особље у одјелу домаћинства и помоћне раднике у кухињи.

– Тог је особља и прије недостајало, поготово кад се ради о одјелу домаћинства. Раднице су једноставно прешле на чишћење апартмана јер им то представља боља примања, а посао је нешто лакши – каже Лујић.

Овој не сувише оптимистичној слици не помаже ни чињеница како добар дио послодаваца за ове физички интензивне послове не исплаћује прековремене сате и не поштује остала права радника, попут права на слободан дан.

То је на крају резулатирало одустајањем локалне радне снаге од споменутих послова од којих су неки одлучили пронаћи срећу у покретању властитих послова или преквалификацији. Онда се почело посезати за радном снагом из Славоније и Босне и Херцеговине, али и тих је радника мање јер они одлазе у земље Европске уније које за исти посао нуде пуно веће плате. Као посљедица тога, почело се посезати за радном снагом из егзотичних земаља попут Филипина или Непала.

Према подацима ПУ дубровачко-неретванске од почетка 2022. године до данас издата је 3.801 дозвола за боравак и рад држављанима трећих земаља. Од наведеног броја 824 дозволе издане су за сезонски рад (до 90 дана или до шест мјесеци). Највише страних радника долази из Босне и Херцеговине, Сјеверне Македоније, Србије, Непала, Филипина и Албаније.

(Индеx)