Ово не занима власт: Хрватска на корак од одлагања радиоактивног отпада на граници са БиХ

Јако забрињава ћутање Предсједништва БиХ и Савјета министара БИХ, иако су јако добро плаћени да штите интересе овог народа.

Република Српска 02.06.2022 | 19:59

Ни након 19 мјесеци од именовања Правног тима који је задужен за рјешавање проблематике око намјере Хрватске да одлаже нуклеарни отпад на локалитету Трговска гора, на граници са БИХ, нема конкретних информација ни званичних извјештаја о томе шта је тим кога је именовао Савјет министара урадио на заштити интереса грађана БиХ.

И док надлежне институције по ко зна који пут показују своју небригу, грађани и активисти настављају борбу и покушавају пронаћи начине за спас здравља и опстанак хиљада грађана у општинама које граниче са Хрватском, а које су директно угрожене одлагањем нуклеарног отпада на Трговској гори.

Један од њих је и правник из Новог Града Александар Јанковић.

Како истиче за БУКУ Хрватска је тренутно на само пола корака од законског рјешења да отпад почне одлагати на Трговинску гору.

“Задња информација је да је Фонд за финасирање разградње НЕ Кршко начинио и посљедње формално-правне кораке ка изградњи Центра за збрињавање РАО на локацији бивше касарне Черкезовац на Трговској гори. Уговор је потписан 19.05.2022. године и са добављачима су уговорене  услуге израде документације и проведба активности за исхођење дозвола за изградњу Центра за збрињавање РАО, потом услуге мјерења радиоактивности за дефинирање нултог стања на локацији Центра за збрињавање РАО и на подручу опћине Двор са процјеном дозе за појединца и услуга израде пројектне документације сигурносних анализа и Студије утјецаја на околиш за потребе успоставе Центра за збрињавање РАО. Изабрани су И добављачи су ЕКОЕНЕРГ д.о.о. Загреб, ЈАДРОВА А ВYРАДОВАЦИА СПОЛОЧНОСТ А.С  Братислава и ЕНЦОНЕТ д.о.о. Загреб. Вриједност уговора 7.000.000,00 ХРК.

Дакле, још Студија утицаја на околину и грађевинска дозвола и радови могу да почну “, прича за БУКУ Јанковић који се и раније обраћао институцијама апелујући да се проблем ријеши, али никада није добио одговор.

Каже да је јако забрињавајуће ћутање Предсједништва БиХ као и Савјета министара БИХ о овом питању иако су јако добро плаћени да штите интересе овог народа.

“Експертски тим који је формирао Савјет министара БиХ још нешто и ради и има одређене активности, док Правни тим није урадио ништа. Најављивали су израду правне Стратегије још за крај марта, ево га и крај маја. Већ и обичан грађанин не може а да се не пита да ли се ово дешава случајно или је плод неког тајног договора? Ако јесте, бар нам реците на вријеме, да се спремамо за исељавање у друге дијелове БиХ или иностранство, далеко од овог краја којему се спрема нестанак”, категоричан је Јанковић.

Коментар на тренутну ситуацију смо потражили и од  Мариа Црнковића из Греен Теам-а из Новог Града који нам каже да су кроз историју живота на пограничном подручју наџивјели царства, освајаче, којекаква угњетавања, научили су опстајати на граници, али овај пут живот на граници донио им је нову пријетњу, још једном наметнуту само зато што живе овдје гдје живимо.

"Ми нисмо користили електричну енергију из нуклеарне електране Кршко, Хрватска је ту енергију користила за домаћинства и привреду, зашто онда ми да испаштамо посљедице и депоновање тих радиоактивних отпада уз ријеку Уну. Ријека Уна је један од највриједних природних ресурса Босне и Херцеговине. Као да то није довољно, па у гранични појас желе допремити и тзв. институционалне отпаде, који су од обичног радиоактивног громобрана до медицинског отпада из читаве Хрватске", каже Црнковић за БУКУ

Додаје да је Трговска гора једна од најтежих тема, гдје нерад политичких представника грађана директно угрожава животе грађана, како оних који сада живе у сјеверозападном дјелу БиХ, тако и оних који ће тек бити рођени.

"Радиоактивни и други опасни отпади које намјеравају допремити у гранични појас, у комплекс напуштене касарне удаљене свега удаљене 800 метара од ријеке Уне, представљају опасност за регију која се може мјерити у вијековима, уколико већ за мјерну јединицу не узимамо животе свих нас", истиче Црнковић.

Каже да је невјероватна тромост и неодговорност Босне и Херцеговине у овом случају.

"Грађане у великој мјери не напушта осјећај напуштености, јер се БиХ понаша као нојеви из старих цртаних филмова, када ној забије главу у пијесак и чека да опасност прође. Ова пријетња неће проћи тек тако, напротив, већ нам је сваким даном нам је све ближи нежељени сценарио. Правни тим за годину и по дана није креирао ни правно мишљење, камо ли правну стратегију одбране Босне и Херцеговине", каже Црнковић.

Додаје да о предузимању конкретних правних корака из угла државе у циљу одбране живота грађана не можемо ни причати у овом тренутку - што је крајње јадно и разочаравајуће.

"Експертски тим није имао нити један састанак у 2022. години. Дефинисан је дио истражних радњи које Босна и Херцеговина треба реализовати у циљу јачања стручне аргументације, међутим у истраживања се није ни кренуло због наводног недостатка средстава. Више пута смо имали прилику чути да је дио средства већ обезбјеђен, тако да остаје нејасно - гдје је проблем, зашто се већ није кренуло. Проблематично је и то што сада дефинисаним истраживањима, имамо потпуно занемарене социјалне и економске утицаје двадесетогодишње пријетње која већ сада има негативне посљедице", каже наш саговорник.

Додаје да поред тога недостаје аналитички сегмент, шта би у ширем контексту значило да се деси преседан депоновања радиоактивних и других опасних отпада у граничном појасу, гдје се сусједна земља противи том науму. "Ријеч је о томе да у овом трену у свијету ради преко 250 нуклеарних реактора старијих од 30 година, који се приближавају крају свог радног вијека. Уколико се деси кршење међународних конвенција, права грађана, нерад БХ институција практично гледано може отворити врата црном сценарију на међународном нивоу, обзиром да успостављање праксе 'радиоактивни отпад на границу', не донијети главобољу само нама већ и могим другим земљама", истиче Црнковић.

10 АКТИВНОСТИ КОЈЕ БИХ ЈОШ УВИЈЕК МОЖЕ ПОДУЗЕТИ

На крају наведимо и могућности и алате које БиХ може искористити како би се зауставиле активности Републике Хрватске, а које је навео Александар Јанковић.

То су:

1. Посебно тијело установљено под окриљем ЕСПОО Конвеницје је Комитет за имплементацију. Поступак пред Комитетом не представља вид рјешавања спора, већ је улога комитета да асистира државама чланицама у имплементацији обавеза које су преузеле приступањем Конвенцији.

2. Свака држава чланица може поднијети писмену притужбу на поступање друге чланице Конвенције за коју сматра да се не понаша у складу са својим обавезама. Притужба се подноси Секретаријату који ће о њој обавијестити државу чланицу против које је поднета а по пријему одговора, прослиједиће притужбу, одговор и сву другу пратећу документацију Комитету на разматрање. Комитет свој извјештај подноси Састанку држава чланица које одлучују о мерама које треба предузети.

3. Из расположивих чињеница произилази да Босна и Херцеговина до сада није примила службену нотификацију у складу са чланом 3. ЕСПОО Конвенције око Студије утицаја на околину самог одлагалишта. Ипак, с обзиром на недостатак тог формалног обавештења,

Босна и Херцеговина се може обратити Хрватској са захтјевом за консултовање о постојању довољно значајног прекограничног утицаја, који би био основ за обавезу Хрватске да се консултује са Босном и Херцеговином при доношењу коначне одлуке о локацији одлагалишта.

Уколико стране даље не постигну договор о овом питању, Босна и Херцеговина се, пратећи процедуру из Прилога ИВ уз ЕСПОО Конвенцију може обратити Истражној комисији која ће установити да ли релеванатан прекогранични утицај постоји или не.

4. С обзиром да Босна и Херцеговина сматра да Хрватска крши своје обавезе из ове Конвенције, може се обратити и Секретаријату Економске комисије УН за Европу са притужбом Комитету за имплементацију.

5. На располагању су све врсте дипломатских путева који би потенцијално створили притисак на Републлику Хрватску да размотри своју одлуку о постављању складишта на локацију бивше касарне Черкезовац.

6. Босна и Херцеговина се у оквирима Заједничке конвенције о сигурности управљања истрошеним горивом и о сигурности управљања радиоактивним отпадом може обратити дипломатским каналима ИАЕА, или чак тражити одржавање ванредног састанка држава чланица. ИАЕА и њена тијела су такође адекватнији форум у случајевима неслагања о примјерености и безбједности изабараног локалитета.

7. Босна и Херцеговина је потписала са Европском Унијом Споразум о стабилизацији и придруживању који подразумијева развој политичког дијалога и блиских веза солидарности као и политика сарадње у готово свим областима укључујући и животну средину, чије очување очигледно преставља важан део споразума. Како се ова сарадња сматра нарочито значајном у регионалном контексту, један од путева Босне и Херцеговине може бити и обраћање тијелима у оквиру којих се овај политички дијалог води, прије свега, Савјету за стабилизацију и придруживање.

8. Босна и Херцеговина на крају може упутити Републици Хрватској захтјев за арбитражу или рјешавање спора пред Међународним судом правде, међутим, на Републици Хрватској је да то прихвати или не, јер не постоји раније дати пристанак државе на овакав начин рјешавања спора, који је неопходан услов за његово покретање. С друге стране, и само упућивање позива за овакав начин рјешавања спора може представљати својеврсан вид политичког притиска на Републику Хрватску.

9. Босна и Херцеговина може и мора познати Европски парламент о недобронамјерном понашању Републике Хрватске као чланице Европске уније. Како смо сазнали, европарламетарци нису обавијештени о постојању овог проблема и у неколико личних иницијатива су посланици ЕП обавјештавани о догађањима и  тражили су додатне информације.

10. Размотрити могућност слања званичне понуде помоћи Републици Хрватској у износу од 50-100 милиона евра ради изградње одлагалишта на другој локацији или ради реактивирања преговора са Републиком Словенијом о смјештају хрватског дијела РАО из Нуклеарне електране Кршко у мјесту Врбине, у одлагалишту које је Република Словенија већ изградила по свим стандардима и нудила Републици Хрватској смјештај њеног дијела отпада.

(Бука)