Јаз између богатих и сиромашних све је већи у Српској

- Власт не чини ништа да помогне грађанима него им све више затеже узде грађанске послушности играјући на карту националнизма. Народ, уморан од свега, није спреман да се покрене и побуни против таквог стања.

Република Српска 02.06.2022 | 19:45

Грађани БиХ живе све теже. О томе свједоче приче оних који су више гладни него сити, приче болесних, обесправљених и заборављених. Међу њима су и они који су своју здравље оставили на првој линији фронта бранећи слободу и Републику Српску, а који су данас препуштени сами себи.

Зна то најбоље демобилисани борац Срето Пејић који има карцином плућа, а који се у самачкој соби напуштеног насеља бори за ваздух и живот. - Живот је тежак, а помоћи ријетко има, каже Срето.

“Са оваким животом немам ништа, живим од данас до сутра. Ако данас преживим, добро је, ако не преживим, ником ништа. За лијеке ме не питајте, сналазим се сам. Користим пумпице, а лијекови коштају више од 50 КМ”, додаје Пејић.

Кад има новца, каже лијекове купи, кад нема, ћути и трпи.

За већину бораца који су после рата остали колико-толико здрави било је немогуће да нађу посао. Они који су се запослили саочавали су се, кажу са самовољом и уцјенама локалних страначких пулена.

Такав је случај Бранислава Тодорића, такође демобилисаног борца из села Осредак у општини Станари, који је пушку узео са 18 година.

“Ја сам посао добио након 23 године на бироу као син погинулог борба, али сам ускоро постао предмет уцјене. Речено ми је да морам да приступим странци и радим за њих. Нисам то хтио па сам имао велике проблеме у фирми. Пријетили су отказом, новчано казнили”, прича Тодорић.

Истиче да под уцјенама није попустио.

Многа дјеца данас немају основне услове за живот. Фале им храна и одјећа, не знају шта значи екскурзија, телефон, компјутер... Родитељи су беспомоћни, разочарани у оне које бирају, а који би, и у томе је иронија, требало да им помогну да живе боље.

Потврђује то и Тодорић.

“Имам сина који је 9. разред и једини је кандидат за вуковца. Дијете већ сада зна шта га очекује, зна да нисмо у могућности да му пружимо много тога. Видимо на њему да је свјестан тих проблема”.

Упркос све тежој ситуацији и томе што народ, како кажу, вапи за промјенема, у БиХ нема грађанског бунта. Питање је зашто.

Грађани кажи да је на овим просторима потребна велика револуција, да се промијени власт, да дођу млађи они који осјећају бол народа који је свуда око нас.

Свјесни су да се мало ко буни али и чињенице да појединац не може ништа сам.

Последица живота у несређеном друштву, друштву криминала, корупције, непотизма и недостатка радних мјеста је све веће социјално раслојавање.

Средња класа је развучена између богатих и сиромашних и не обнавља се. Разлике су још веће него што их ми примјећујемо, а сиромашни из дана у дан иду у све већи амбис, каже социолог Владимир Васић.

Додаје да владајуће структуре вјешто држе узде грађанске послушности.

“У БиХ се најлакше те узде држе. На њима пише национализам, вјера, мир, стабилност... Имате неке бошњачке политичаре, прије свега Бакира Изетбеговића који каже да се не боји док су пуне џамије, Додика који тврди да ће, ако њега склоне нестати Република Српска. Ту је и Драган Човић који манипулише Хрватима да заштити своје политичке интересе”, каже Васић.

Истиче да сва три политичка лидера том причом покривају своју неспособност.

Грађани БиХ као да се боје промјена. Битно је да се промјена деси па макар и на горе јер систем треба да се врти док не буде постане бољи. Најгоре је бити нијеми посматрач, закључује Васић.

(БН Фото: Илустрација/Агенције)