Електропривреда и њена предузећа спали на ниске гране

Добит „Хидроелектрана на Требишњици“ смањена је у првом овогодишњем кварталу за четири милиона марака у односу на исти период лани. Финансијски извјештај предузећа показује да су приходи значајно смањени, док су  у исто вријеме расходи предузећа повећани, што је за стручњаке из економије показатељ све теже ситуације у електронергетском сектору.

Република Српска 29.05.2022 | 19:09

Прва три мјесеца ове године ХЕТ је завршио у плусу од 5,6 милиона КМ, док је у првом каврталу прошле године имао 9,6 милиона марака добити. У исто вријеме приходи су пали с 24,2 милиона КМ на 20,7 милиона, док су расходи повећани за око пола милиона КМ, с 14,6 на 15,1 милион марака.

За економске стручањаке овакви пословне резултати ХЕТ-а нису објашњиви.

-Ја не могу да спорим да у току инфлације није дошло И до већих пословања трошкова, али је питање да ли је овдје расход изазван трошковима пословања или запошљавањем. Или нереционалним трошењем средстава. Знамо ми како изгледају набавке ЕРС, али зашто су смањени приходи", пита економиста Светлана Ценић.

Она наводи да није струја појефтинила нити се смањио број корисника, а нешто, каже,  не знам да се мање троши струја.

"Једино и ако је можда што је индустрија ослабила па не троши тоико струје и нису продали довољно и још се хвале извозом. То је за мене како се онда хвалите таквим извозом а падају приходи, расту расходи, онда је негдје квака у томе како сте нерационално направили ту структуру и прихода и расхода да се овакве ствари дешавају", каже Ценићка.

Економисти сматрају да је комплетна Електропривреде и њена предузећа спала на ниске гране.

Они наводе, између осталог, да је Бањалучка берза укинула индекс кретење акција електронергетских предузећа због тога што је вриједност тих предузећа пала на испод десет посто књиговодствене вриједности.

-То значи да управа електронергетскогсектора уништава тај сектор и он је спао на ниске гране. Тај комплетно сектор, сва предузећа, нека више нека мање су презадужена, имају вишак радника, добро је што се ниска цијена струје користи као социјални фактор и као вид помоћ привред међутим и то је неселективно. Код нас са људи са 5000 марака иамју исту цијену као и пензионреи са 400 КМ", мишљења је економиста Марко Ђого.

Он каже и да је је ситуација у електронергетским предузећима веома тешка и  да се она може поправити само драстичним резовима. 

"Све то показује да се ХЕТ и друге компаније налазе у врло тешкој ситуацији из којих се неће извући без драстичних резова, драстични резови подразумјевају да се смањи број запослених. Јасно је да се компаније користе као политичко уточиште за запошљавање, да се цијена струје повећа онима који могу да је плате, а да се социјално угроженим одржава ниска цијена струје и да се крене у смањивање дугова и неки инвестициони цииклус  сведе на реалним основама", каже Ђого.

У Хидролектранама на Требишњици ни овај пут нису одговорили на питања БН телевизије због чега је дошло до оваквих промјена у пословању тог предузећа.

(БН Фото: Илустрација/етребиње)