Предложен и шести пакет санкција, али не иде све по плану

Предложено је постепено укидање увоза руске сирове нафте у року од шест месеци и рафинисаних производа до краја године како би престала зависност Европе од руских фосилних горива, пише Еуронwс.

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ је у понедељак, на конференцији за новинаре после састанка Савета ЕУ рекао да и даље не постоји неопходан консензус о шестом пакету санкција и предложеној забрани увоза руске нафте.

"Наставићемо са увођењем санкцијама Русији како бисмо учинили да последице инвазије буду неподношљиве за Кремљ. Настављамо да разговарамо о томе. Нажалост, данас није било могуће постићи договор о финализацији шестог пакета санкција", рекао је Борељ.

Зашто Мађарска не пристаје на ембарго?

Од укупне количине гаса коју троше земље ЕУ, Русија им испоручује 40 одсто, док трећина нафте на европско тржиште, такође, стиже из ове земље. Прошле године, земље чланице потрошиле су више од 70 милијарди евра на увоз нафте из Русије, преноси Еуронеwс. Европска унија свакога дана купује око 2,2 милиона сирове нафте од Москве, а још 1,2 милиона барела рафинисане.

Међу државама чланицама, међутим, постоји драстична разлика у зависности од руских енергената.

Немачка, Холандија, Пољска и Италија су међу онима који највише купују, а земље чланице ЕУ користе руску сирову нафту како би произвеле велики број различитих горива, како за транспорт, тако и за грејање. Највећи део руске нафте долази кроз европске луке као што су Авр у Француској или Ротердам у Холандији. Неке земље су, такође, и физички повезане нафтофодом "Дружба", који из Русије иде у Украјину, Белорусију, Мађарску, Словачку, Пољску, Чешку, Аустрију и Немачку.

Мађарска је једна од земаља које су највише зависне од енергената из Русије, одакле им стиже 60 одсто нафте и чак 85 одсто гаса. Због тога је влада Виктора Орбана инсистирала да ће блокирати све предлоге санкција Европске уније који се односе на руске енергенте, називајући то "црвеном линијом" која је у супротности с интересима Мађарске. Орбан је рекао да би овој држави било потребно пет година и велика улагања у рафинерије и гасоводе како би могли да трансформишу садашњи систем који се значајно ослања на руску нафту и нагласио да би то додатно увећало ионако високе цене енергије, што би довело до затварања фабрика и незапослености.

Министар спољних послова Петер Сијарто је објавио да се решење не назире и да су влади потребне "стотине милиона долара" за домаће рафинерије и за компензовање трошкова мађарске привреде.

"Ембаргом на руску нафту који предлаже Европска комисија Мађарска ће бити теже погођена него Руска Федерација. Мађарска нема излаз на море, а зависимо од руске нафте и гаса“, рекао је мађарски министар у интервјуу који је објавио шпански лист Ел Паис.

Како је пренео Ројтерс, Сијарто је рекао да је једини начин да се постигне договор о ембаргу на руску нафту, да се он примењује на испоруке поморским путем, а да се изузму испоруке руске нафте преко нафтовода. Он је упозорио да би предлог Европске уније о увођењу нафтних санкција Русији уништио мађарску економију и истакао да се тим предлогом не нуди решење за огромне проблеме које би санкције представљале за Мађарску.

Сијарто је изјавио да је Мађарска предложила изузеће за испоруке нафте нафтоводом у случају да ЕУ уведе ембарго и нагласио да сматра да би то било најједноставније решење које би задовољило потребе Брисела, а да истовремено земље које нафту добијају преко нафтовода не буду доведене у изузетно тежак положај. Мађарски шеф дипломатије је обећао да мађарска влада никада неће дозволити да Мађари плаћају цену рата у смислу своје безбедности, било физички, енергетски или економски.

И председница Мађарске Каталин Новак је рекла да ће Мађарска гласати за шести пакет санкција Русији, који укључује ембарго на испоруке нафте, ако Европска унија буде финансирала њену енергетску безбедност.

Расплет се очекује крајем маја

Министри спољних послова ЕУ покушали су и јавно да изврше притисак на Мађарску да укине вето на предложени ембарго на руску нафту, при чему је, како је пренео Ројтерс, министар спољних послова Литваније Габријелијус Ландсбергис поручио да блок не сме да буде "талац једне земље чланице". Украјински шеф дипломатије је рекао да је јасно ко блокира нафтни ембарго и нагласио да време истиче јер "сваког дана Русија зарађује новац и тај новац инвестира у рат".

Неколико министара је директно прозвало Мађарску у обраћању новинарима, док је Румунија навела да је на блоку да преокрену став Будимпеште. Министри ЕУ кажу да ће нафтни ембарго бити уведен чак и ако буде потребно више времена да се постигне договор.

"Овај пакет санкција ће бити усвојен и укључиће и нафту“, изјавила је естонска министарка спољних послова Ева-Марија Лиметс, а њен став су поновили и други шефови дипломатија, укључујући Луксембург и Румунију.

Шпанија је, такође, подржала предлог Комисије о ембаргу на нафту, који су већ увеле Сједињене Државе и Британија, и који би уследио након пет претходних пакета санкција ЕУ, при чему се сматра да је то најефикаснији начин да се смање приходи Русије за финансирање рата у Украјини, наводи Ројтерс.

Неке дипломате истичу предстојећи самит ЕУ од 30. до 31. маја као преломан тренутак за постизање договора о постепеној забрани узвоза руске нафте током наредних шест месеци, при чему ће Мађарској, Чешкој и Словачкој бити одобрен дужи прелазни период за прекид куповина.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен представила је данас план вредан 300 милијарди евра, којим би ЕУ требало брже да прекине зависност од руских фослилних горива, укључујући нафту и гас.

Фон дер Лајен је у ванредном обраћању у Бриселу поручила да се план заснива на инвестицијама које ће смањити потрошњу енергије, увести више ” поузданих добављача” енергената и убрзати рад на обновљивим изворима енергије. Она је најавила и платформу по којој ће 27 чланица ЕУ заједно набављати енергенте на светским тржистима.

(Блиц  Фото: СХУТТЕРСТОЦК, АП ФОТО / РАС СРБИЈА)