Predložen i šesti paket sankcija, ali ne ide sve po planu

Predloženo je postepeno ukidanje uvoza ruske sirove nafte u roku od šest meseci i rafinisanih proizvoda do kraja godine kako bi prestala zavisnost Evrope od ruskih fosilnih goriva, piše Euronws.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj je u ponedeljak, na konferenciji za novinare posle sastanka Saveta EU rekao da i dalje ne postoji neophodan konsenzus o šestom paketu sankcija i predloženoj zabrani uvoza ruske nafte.

"Nastavićemo sa uvođenjem sankcijama Rusiji kako bismo učinili da posledice invazije budu nepodnošljive za Kremlj. Nastavljamo da razgovaramo o tome. Nažalost, danas nije bilo moguće postići dogovor o finalizaciji šestog paketa sankcija", rekao je Borelj.

Zašto Mađarska ne pristaje na embargo?

Od ukupne količine gasa koju troše zemlje EU, Rusija im isporučuje 40 odsto, dok trećina nafte na evropsko tržište, takođe, stiže iz ove zemlje. Prošle godine, zemlje članice potrošile su više od 70 milijardi evra na uvoz nafte iz Rusije, prenosi Euronews. Evropska unija svakoga dana kupuje oko 2,2 miliona sirove nafte od Moskve, a još 1,2 miliona barela rafinisane.

Među državama članicama, međutim, postoji drastična razlika u zavisnosti od ruskih energenata.

Nemačka, Holandija, Poljska i Italija su među onima koji najviše kupuju, a zemlje članice EU koriste rusku sirovu naftu kako bi proizvele veliki broj različitih goriva, kako za transport, tako i za grejanje. Najveći deo ruske nafte dolazi kroz evropske luke kao što su Avr u Francuskoj ili Roterdam u Holandiji. Neke zemlje su, takođe, i fizički povezane naftofodom "Družba", koji iz Rusije ide u Ukrajinu, Belorusiju, Mađarsku, Slovačku, Poljsku, Češku, Austriju i Nemačku.

Mađarska je jedna od zemalja koje su najviše zavisne od energenata iz Rusije, odakle im stiže 60 odsto nafte i čak 85 odsto gasa. Zbog toga je vlada Viktora Orbana insistirala da će blokirati sve predloge sankcija Evropske unije koji se odnose na ruske energente, nazivajući to "crvenom linijom" koja je u suprotnosti s interesima Mađarske. Orban je rekao da bi ovoj državi bilo potrebno pet godina i velika ulaganja u rafinerije i gasovode kako bi mogli da transformišu sadašnji sistem koji se značajno oslanja na rusku naftu i naglasio da bi to dodatno uvećalo ionako visoke cene energije, što bi dovelo do zatvaranja fabrika i nezaposlenosti.

Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je objavio da se rešenje ne nazire i da su vladi potrebne "stotine miliona dolara" za domaće rafinerije i za kompenzovanje troškova mađarske privrede.

"Embargom na rusku naftu koji predlaže Evropska komisija Mađarska će biti teže pogođena nego Ruska Federacija. Mađarska nema izlaz na more, a zavisimo od ruske nafte i gasa“, rekao je mađarski ministar u intervjuu koji je objavio španski list El Pais.

Kako je preneo Rojters, Sijarto je rekao da je jedini način da se postigne dogovor o embargu na rusku naftu, da se on primenjuje na isporuke pomorskim putem, a da se izuzmu isporuke ruske nafte preko naftovoda. On je upozorio da bi predlog Evropske unije o uvođenju naftnih sankcija Rusiji uništio mađarsku ekonomiju i istakao da se tim predlogom ne nudi rešenje za ogromne probleme koje bi sankcije predstavljale za Mađarsku.

Sijarto je izjavio da je Mađarska predložila izuzeće za isporuke nafte naftovodom u slučaju da EU uvede embargo i naglasio da smatra da bi to bilo najjednostavnije rešenje koje bi zadovoljilo potrebe Brisela, a da istovremeno zemlje koje naftu dobijaju preko naftovoda ne budu dovedene u izuzetno težak položaj. Mađarski šef diplomatije je obećao da mađarska vlada nikada neće dozvoliti da Mađari plaćaju cenu rata u smislu svoje bezbednosti, bilo fizički, energetski ili ekonomski.

I predsednica Mađarske Katalin Novak je rekla da će Mađarska glasati za šesti paket sankcija Rusiji, koji uključuje embargo na isporuke nafte, ako Evropska unija bude finansirala njenu energetsku bezbednost.

Rasplet se očekuje krajem maja

Ministri spoljnih poslova EU pokušali su i javno da izvrše pritisak na Mađarsku da ukine veto na predloženi embargo na rusku naftu, pri čemu je, kako je preneo Rojters, ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelijus Landsbergis poručio da blok ne sme da bude "talac jedne zemlje članice". Ukrajinski šef diplomatije je rekao da je jasno ko blokira naftni embargo i naglasio da vreme ističe jer "svakog dana Rusija zarađuje novac i taj novac investira u rat".

Nekoliko ministara je direktno prozvalo Mađarsku u obraćanju novinarima, dok je Rumunija navela da je na bloku da preokrenu stav Budimpešte. Ministri EU kažu da će naftni embargo biti uveden čak i ako bude potrebno više vremena da se postigne dogovor.

"Ovaj paket sankcija će biti usvojen i uključiće i naftu“, izjavila je estonska ministarka spoljnih poslova Eva-Marija Limets, a njen stav su ponovili i drugi šefovi diplomatija, uključujući Luksemburg i Rumuniju.

Španija je, takođe, podržala predlog Komisije o embargu na naftu, koji su već uvele Sjedinjene Države i Britanija, i koji bi usledio nakon pet prethodnih paketa sankcija EU, pri čemu se smatra da je to najefikasniji način da se smanje prihodi Rusije za finansiranje rata u Ukrajini, navodi Rojters.

Neke diplomate ističu predstojeći samit EU od 30. do 31. maja kao preloman trenutak za postizanje dogovora o postepenoj zabrani uzvoza ruske nafte tokom narednih šest meseci, pri čemu će Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj biti odobren duži prelazni period za prekid kupovina.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je danas plan vredan 300 milijardi evra, kojim bi EU trebalo brže da prekine zavisnost od ruskih foslilnih goriva, uključujući naftu i gas.

Fon der Lajen je u vanrednom obraćanju u Briselu poručila da se plan zasniva na investicijama koje će smanjiti potrošnju energije, uvesti više ” pouzdanih dobavljača” energenata i ubrzati rad na obnovljivim izvorima energije. Ona je najavila i platformu po kojoj će 27 članica EU zajedno nabavljati energente na svetskim tržistima.

(Blic  Foto: SHUTTERSTOCK, AP FOTO / RAS SRBIJA)