Бијељина: Аграрни фонд запоставља пољопривреднике

Након  договора градоначелника Љубише Петровића, директора Аграрног фонда Златана Лазаревића и представника Одјељења за пољопривреду, у вези са  Правилником о начину и условима подстицаја у пољопривредној производњи за 2022. годину, директор Аграрног фонда доставио је градоначелнику и надлежном одјељењу приједлог Правилника који је у супротности са раније усаглашеним ставом

Република Српска 13.05.2022 | 22:12
Бијељина: Аграрни фонд запоставља пољопривреднике

"На овај начин директор Лазаревић одступа од буџета Града и раније донесене Одлуке о програму коришћења средстава за подстицај пољопривредне производње у овој години, чиме постаје упитна сагласност на достављени документ. Спорним измјенама приједлога Правилника Лазаревић фаворизује велике пољопривредне произвођаче, истовремено запостављајући мале произвођаче, ускраћујући им висину подстицаја", саопштено је из Градске управе.

Све то у супротности је са концептом аграрне политике Градске управе да се више финансијски помогну мали пољопривредни произвођачи, јер, како кажу, велики остварују значајне подстицаје од  Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. Подизањем лимита код појединих подстицаја, како Аграрни фонд предлаже у Правилнику,  само се одабранима убацује новац у џеп, што је неправедно и недопустиво. Зато је неопходно извршити поновна усклађивања одређених ставки, да би се средства праведно додијелила.

Аграрни фонд усвојио је приједлог Одјељења за пољопривреду да подстицај за пшеницу умјесто два фенинга по килограму износи три, као и повећање средстава за сточарство – тов јунади (са 150 КМ на 200 КМ по грлу) и подстицај за стеоне јунице (са 100 КМ на 150 КМ по грлу). Међутим, Аграрни фонд није уважио приједлог ОПЗ „Агрофармер“ да се у подстицаје уврсти производња кромпира,  као и приједлог представника узгајивача свиња и  предсједника УО Аграрног фонда Слободана Петрића за суфинансирање калцификације земљишта.

Градска управа у претходном периоду примила је велики број примједби пољопоривредника, када је ријеч о  калцификацији пољопривредног земљишта. Да би се заобишле могуће махинације у вези с тим, потребно је  да  корисници минимално учествују у суфинансирању наведене мјере, с циљем  спречавања злоупотреба, нарочито  ако се узме у обзир да је изборна година.

(БН)

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Реалиста

14.05.2022 06:59

Ма брате мили то је лако, исто ко у Њемацкој, ко год ради преко 80хектара нема подстицаја. Шта ће великим произвођачима подстицаји, они би требали бити конкурентни сами а ако им то смета нека смање површину. Повећати подстицаје малим пољопривредницима јер су они најугрозенији,мислим то све ако држава жели да сачува село.

ОДГОВОРИТЕ