Додик са партнерима из СДА, без питања било кога, води БиХ и Српску у НАТО

Додиково препуштање бх. администрацији и страначким функционерима СДА да сами одлучују о уласку БиХ у НАТО највећа је издаја, и то народ у Републици Српској мора да зна.

Министарство одбране до краја овог мјесеца послаће, преко Министарства иностраних послова БиХ, трећи АНП у политичко сједиште НАТО у Бриселу.

АНП је Годишњи национални програм који припрема свака земља која жели постати чланица НАТО. Осмишљен је на самиту НАТО-а у Вашингтону 1999. године, с циљем пружања помоћи земљама које желе постати чланице савеза.

На крају годишњег циклуса министри спољних послова и одбране презентују резултате реформског програма и будуће активности пред Сјеверноатлантским вијећем НАТО-а, које затим процјењује појединачни напредак у припремама за чланство. Прихватају, само уколико су задовољни тим напретком, и онда налажу израду сљедећег.

Први, иницијални АНП, потписао је Милорад Додик 19. новембра 2019. године и тиме покренуо правни механизам уласка БиХ у НАТО, за који је сада неисвјесно да ли уопште може бити и заустављен. Учинио је то искључиво да би одблокирао процес формирања власти на нивоу БиХ, именовање Зорана Тегелтије на чело Савјета министара, и сједање функционера СНСД-а у фотеље у Сарајеву.

Истини за вољу цијели процес био је покренут од стране амбасадора Квинте, а једини уступак који су тада Додику учинили јесте да су АНП-у промијенили име у "Програм реформи", а он га јавности Републике Српске представио као "безазлени документ који нема никакве важности".

Подсјећања ради, први, начелни документ од кога је кренуо процес приступања БиХ, а тиме и Републике Српске НАТО савезу, је Споразум о приступању програму "Партнерство за мир"  кога је 14. децембра 2006. године тадашњи предсједавајући предсједништва БиХ Небојша Радмановић потписао у сједишту НАТО-а.

Иначе сваки АНП би, прије слања у Брисел, требало да усвоји Савјет министара. Други, прошлогодишњи АНП није усвојен на Савјету министара, али је, према ријечима министра одбране Сифета Поџића "неким другим каналима" достављен у Брисел. А да је тамо стигао, и да је прихваћен, доказ је то што је НАТО тражио састављање трећег, овогодишњег АНП, јер без његовог прихватања у Бриселу не би тражили састављање трећег АНП.

На челу Министарства одбране и Министарства иностраних послова су СДА кадрови који су именовани захваљујући гласовима СНСД-а у Парламенту БиХ, Сифет Поџић и Бисера Турковић, а врховни командант Оружаних снага је Предсједништво БиХ, чији је члан Милорад Додик.

И док Додик замајава народ у Републици Српској и посланике Народне скупштине Републике Српске улажући вето на "веома штетне по виталне интересе Републике Српске" одлуке о одобравању закључивања Меморандума о разумијевању између Централне изборне комисије БиХ и Мисије Организације за европску безбједност и сарадњу у БиХ, или закључивању Споразума о учешћу Босне и Херцеговине у међународном истраживању компјутерске и информационе писмености ИЦИЛС 2023, или изградње Пељешачког моста, коалициони партнери из СДА "испод носа" му "неким другим каналима" израђују и достављају Бриселу документе о приступању БиХ и Републике Српске НАТО савезу.

Не једном Милорад Додик обећао је да ће питање приступања НАТО савезу ставити на изјашњавање пред грађане Реублике Српске путем референдума, што би било и сасвим природно с обзиром на геополитички и геостратешки значај једне такве одлулке, али... ко више вјерује у Додикова обећања о референдуму. 

И не само то, него ове документе није ни прогласио веома штетним по виталне интересе Републике Српске, нити ставио на разматрање пред народне посланике у Народној скупштини Републике Српске.

Препуштање бх. администрацији и страначким функционерима СДА да сами одлучују о уласку БиХ у НАТО највећа је издаја, и то народ у Републици Српској мора да зна.

(БН)