Је ли Међународни дан рада одавно обесмишљен?

За 1. мај, слика већ виђена...Понеки протест и пригушени вапај појединца за боље услове рада, док већина махом брине да ли ће тај дан бити кишовито или сунчано, да не би пропало традиционално првомајско дружење.  За социологе и синдикалце, Међународни дан рада, одавно је у нашој земљи обесмислен…

Плате исте, а цијене из дана у дан све веће. Притиснути бригом и незадовољством, за раднике у Српској постао је бесмислен захтијев за три чувене чикашке осмице - осам сати рада, осам сати одмора и осам сати културног уздизања, самим тим, ни 1.мај – празник рада више није симбол револуције, већ митолошки предзнак једног прохујалог времена.

Грађани кажу да су прошле године када је 1.мај био 1.мај. Јер не знају шта би славили, права радника одавно угрожена. Можда имамо разлог за једну ревизију  свих овох односа, поготово радних. Такође, имамо разлог за један „благи“ протест, можда за један округли сто.

Управо за тај округли сто више пута су сједали послодавци, синдикалци, властодршци, али се до сад нису успјели договорити о радничким правима…  Док се масовни мирни протести заобилазе у ширем кругу, синдикална прича своје захтијеве понавља као мантру, коју слабо ко до краја чује…

„Ми првенствено у тим преговорима идемо на то да се ти људи поштују, да је радник битан послодавцу јер му он доноси профит, и да се све што је законом предвиђено испоштује у пракси. Међутим, видимо у овом лудом времену, што се тиче послодаваца, да сви гледају свој профит“, објашњава Жељко Недић, предсједник Регионалног синдикалног центра у Бијељини.

Прича о радничким правима у нашој земљи  завршава се самом чињеницом да неко уопште има посао… Борба за голо преживаљавање удаљила нас је, како тврде социолози, од првомајске суштине.

„Умјесто да нам буде главна тема, то што данас радници раде прековремено, а што им није адекватно плаћено, то што жене уколико остану у другом стању добијају отказ и то што радници не могу да преживе са својим основним примањима, нама је у ствари тема гдје ћемо отићи на викенд или се умјесто тих тема окупљамо око роштиља“, истиче социолог Станислав Томић.

И тако, док цврче ћевапи на роштиљу, они на државним јаслама за које је 1.мај нерадни дан, па И они из приватног сектора, који су пуком срећом добили слободан дан, сапираће суштину првог маја у алкохолним маглама… А онда новог радног дана почиње нови циклус ничега И колективна амнезија...

(БН   Фото:Архив)