Je li Međunarodni dan rada odavno obesmišljen?

Za 1. maj, slika već viđena...Poneki protest i prigušeni vapaj pojedinca za bolje uslove rada, dok većina mahom brine da li će taj dan biti kišovito ili sunčano, da ne bi propalo tradicionalno prvomajsko druženje.  Za sociologe i sindikalce, Međunarodni dan rada, odavno je u našoj zemlji obesmislen…

Plate iste, a cijene iz dana u dan sve veće. Pritisnuti brigom i nezadovoljstvom, za radnike u Srpskoj postao je besmislen zahtijev za tri čuvene čikaške osmice - osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja, samim tim, ni 1.maj – praznik rada više nije simbol revolucije, već mitološki predznak jednog prohujalog vremena.

Građani kažu da su prošle godine kada je 1.maj bio 1.maj. Jer ne znaju šta bi slavili, prava radnika odavno ugrožena. Možda imamo razlog za jednu reviziju  svih ovoh odnosa, pogotovo radnih. Takođe, imamo razlog za jedan „blagi“ protest, možda za jedan okrugli sto.

Upravo za taj okrugli sto više puta su sjedali poslodavci, sindikalci, vlastodršci, ali se do sad nisu uspjeli dogovoriti o radničkim pravima…  Dok se masovni mirni protesti zaobilaze u širem krugu, sindikalna priča svoje zahtijeve ponavlja kao mantru, koju slabo ko do kraja čuje…

„Mi prvenstveno u tim pregovorima idemo na to da se ti ljudi poštuju, da je radnik bitan poslodavcu jer mu on donosi profit, i da se sve što je zakonom predviđeno ispoštuje u praksi. Međutim, vidimo u ovom ludom vremenu, što se tiče poslodavaca, da svi gledaju svoj profit“, objašnjava Željko Nedić, predsjednik Regionalnog sindikalnog centra u Bijeljini.

Priča o radničkim pravima u našoj zemlji  završava se samom činjenicom da neko uopšte ima posao… Borba za golo preživaljavanje udaljila nas je, kako tvrde sociolozi, od prvomajske suštine.

„Umjesto da nam bude glavna tema, to što danas radnici rade prekovremeno, a što im nije adekvatno plaćeno, to što žene ukoliko ostanu u drugom stanju dobijaju otkaz i to što radnici ne mogu da prežive sa svojim osnovnim primanjima, nama je u stvari tema gdje ćemo otići na vikend ili se umjesto tih tema okupljamo oko roštilja“, ističe sociolog Stanislav Tomić.

I tako, dok cvrče ćevapi na roštilju, oni na državnim jaslama za koje je 1.maj neradni dan, pa I oni iz privatnog sektora, koji su pukom srećom dobili slobodan dan, sapiraće suštinu prvog maja u alkoholnim maglama… A onda novog radnog dana počinje novi ciklus ničega I kolektivna amnezija...

(BN   Foto:Arhiv)