Хрватска: Брод тоне, а музика и даље свира

Већ због поскупљења енергената и хране би се стандард Хрвата могао дословце - преполовити. А онда долази и поскупљење након увођења евра, мада је већ сад блокирано 240.000 рачуна грађана.

Регион 29.04.2022 | 21:00

"Стандард становништва ће падати сљедећих неколико година под утицајем раста цијена енергената, шокова у ланцима снабдијевања, као и повећања приватног задуживања, кредитирања и неконтролисаног штампања новца", процјењује др. сц. Маринко Шкаре, ректор и професор на пулском Свеучилишту Јурја Добриле.

Хрватско становништво је погодио раст цијена плина, горива и електричне енергије и прије избијања рата у Украјини и економских посљедица које тек слиједе, а због несташица на свјетском тржишту још је лани почело значајно поскупљење хране.

Влада је тај цјеновни удар ублажила пакетом мјера у склопу којих је снизила ПДВ на енергенте и одређене намирнице. Саговорник ДW сматра да ће ефекти тих мјера бити занемариви: "То је као попусти од 50 одсто на тршћанском Понте Россу у прошлом вијеку. Укључују двије мајице, а све остало је по нормалној цијени. Иста ситуација је и с ПДВ-ом: пашће цијене салвета, а расти цијене свих нужних добара широке потрошње која грађани купују. Цијене хране и енергената ће расти без обзира на владин пакет и то повећање цијена већ је укалкулисано у инфлацију и цијене. Сви знамо да ће храна и енергија још поскупити, у оптимистичном сценарију од 10 до 15 одсто", каже Шкаре.

Жалости чињеница, додаје, што Хрватска готово у потпуности зависи од туристичке сезоне и ни о чему другом: "Некад респектабилна привреда темељена на индустрији претворила се у Доминканску Републику или Малдиве. Мјере морају ићи према енергетској самоодрживости уз пролонгирање увођења евра", сматра пулски економиста.

Наиме, према његовим ријечима, увођење европске валуте од почетка 2023. године донијеће Хрватској даљи талас инфлације.

"Искуства осталих земаља показала су да је раст цијена на годишњем нивоу након увођења евра био у просјеку 2 до 2,5 постотних јединица. Наравно да није прави тајминг за увођење европске валуте јер једини инструмент који имате у борби против инфлације јест монетарна политика, а без куне монетарна политика се проводи у Европској централној банци (ЕЦБ), а не у Хрватској централној банци (ХНБ)", вели он. По његовом мишљењу, јединствена монетарна и фискална политика на нивоу ЕУ само је још један економски мит.

"Привреде Италије, Њемачке, Ирске, Француске немају готово никакве сличности с хрватским. Како ћете онда рјешавати проблем инфлације у Хрватској путем ЕЦБ-а? Осим тога, ЕЦБ је најгори од свих, брод тоне а музика и даље свира, новац се штампа, камате су на историјски најнижим нивоима, а инфлација дивља", каже Шкаре.

Кад говори о оптимистичној варијанти, предвиђа постојећи ниво инфлације у идуће три године. Но, уколико рат у Украјини ескалира и дође до енергетских и трговинских ратова, сматра да нема граница расту цијена у идућим годинама.

ДW