Испливали детаљи: Шта је Путин рекао о Косову?

Састанак председника Русије Владимира Путина и генералног секретара Уједињених нација Антонија Гутереша у Москви привукао је пажњу читавог света због порука које су њих двојица послали, а посебну пажњу је на тај разговор обратила српска јавност јер је неколико пута споменут “случај Косова”.

Ко је шта тачно рекао? Да ли је Путин “заштитио Србију споменувши Косово” или је “потезима у Доњецку и Луганску дао кредибилитет проглашењу независности Косова”?

Да би се избегла тумачења и “тумачења”, ево детаљног транскрипта разговора (оног дела разговора који је доступан) Путина и Гутереша.

Владимир Путин: Господине генерални секретару, веома сам срећан што вас видим.

Као један од оснивача Уједињених нација и стални члан Савета безбедности УН, Русија је увек подржавала ову универзалну организацију. Верујемо да УН нису само универзалне, већ су на неки начин јединствене – међународна заједница нема другу организацију попут Уједињених нација. Чинимо све што можемо да подржимо принципе на којима почива и намеравамо да то радимо и у будућности.

Сматрамо да је став неких наших колега о “свету заснованом на правилима” помало чудан. Сматрамо да је главно правило ког би требало да се држимо Повеља УН као и други документи које је усвојила ова организација, а не неки радови које су написали њихови аутори онао како сматрају прикладним, а који имају за циљ да обезбеде сопствене интересе.

Такође смо изненађени када чујемо изјаве наших колега које имплицирају да неке државе у свету имају изузетан статус или да могу да траже ексклузивна права јер Повеља Уједињених нација каже да су сви учесници у међународној комуникацији једнаки без обзира на њихову снагу, величину или географску локацију. Мислим да је ово слично ономе што може да се прочита у Библији о томе да су сви људи једнаки. Сигуран сам да ћемо исту идеју наћи и у Курану. Сви људи су једнаки пред Богом. Дакле, идеја да неко може да тражи неку врсту изузетног статуса нам је веома чудна.

Живимо у компликованом свету и полазећи од реалног стања ствари, спремни смо да разговарамо и сарађујемо са свима.

Без сумње, својевремено су Уједињене нације основане за решавање акутних криза и пролазиле су кроз различите периоде у свом развоју. Недавно, пре само неколико година, чули смо да је тај систем “застарео и да више нема потребе за њим”. То се дешавало кад год су Уједињене нације спречиле некога да оствари своје циљеве у међународној арени.

Увек смо говорили да не постоји друга универзална организација као што су Уједињене нације, и потребно је неговати институције које су настале после Другог светског рата ради изричитог решавања спорова.

Знам за вашу забринутост због руске војне операције у Донбасу, у Украјини. Мислим да ће ово бити у фокусу нашег данашњег разговора. Желео бих само да напоменем у овом контексту да је цео проблем настао након државног удара у Украјини 2014. То је чињеница. Можете то звати како год желите и можете бити пристрасни у корист оних који су то урадили, али то је заиста био антиуставни удар.

Уследила је ситуација са изражавањем воље становника Крима и Севастопоља. Поступили су практично на исти начин као и људи који живе на Косову – донели су одлуку о независности, а онда су се обратили нама са захтевом да се придруже Руској Федерацији. Једина разлика између ова два случаја била је у томе што је на Косову ову одлуку о суверенитету усвојио парламент, док су је Крим и Севастопољ донели на општенародном референдуму.

Сличан проблем појавио се и на југоистоку Украјине, где становници неколико територија, најмање два украјинска региона, нису прихватили државни удар и његове резултате. Али они су били подвргнути веома снажном притиску, делом и употребом борбене авијације и тешке војне опреме. Тако је настала криза у Донбасу, на југоистоку Украјине.

Као што знате, након још једног неуспелог покушаја кијевских власти да силом реше овај проблем, стигли смо до потписивања споразума у ​​граду Минску. Био је то покушај да се мирним путем реши ситуација у Донбасу.

На нашу жалост, током протеклих осам година људи који су тамо живели нашли су се под опсадом. Кијевске власти су у јавности саопштиле да организују опсаду ових територија. Није их било срамота да то назову опсадом иако су се у почетку одрекли ове идеје и наставили војни притисак.

С обзиром на околности, након што су власти у Кијеву заиста објавиле да – желим да истакнем да су највиши државни званичници то јавно објавили – да немају намеру да испуне Минске споразуме, били смо приморани да признамо ове регионе као независне и суверене држава и да спречимо геноцид над људима који тамо живе. Желим да поновим: ово је била изнуђена мера да се заустави патња људи који живе на тим територијама.

Нажалост, наше колеге са Запада су све ове проблеме радије игнорисале. Након што смо признали независност ових држава, тражили су од нас да им пружимо војну помоћ јер су биле подвргнуте војним акцијама, оружаној агресији. У складу са чланом 51 Повеље УН, Поглавље ВИИ, били смо принуђени на то покретањем специјалне војне операције.

Желим да вас обавестим да, иако је војна операција у току, ми се и даље надамо да ћемо постићи договор на дипломатском колосеку. Водимо разговоре. Нисмо их напустили.

Осим тога, на преговорима у Истанбулу, успели смо да направимо импресиван искорак. Наше украјинске колеге нису повезивале захтеве за међународну безбедност Украјине са појмом међународно признате границе Украјине, остављајући по страни Крим, Севастопољ и новопризнате републике Донбаса.

Али, нажалост, након постизања ових договора и након што смо, по мом мишљењу, јасно показали своје намере да створимо услове за наставак преговора, суочили смо се са провокацијом у граду Бучи, са којом руска армија није имала никакве везе. Знамо ко је одговоран, ко је припремио ову провокацију, којим средствима и знамо ко су били умешани.

После овога, став преговарача из Украјине о даљем решењу је доживео драстичну промену. Једноставно су се одрекли својих ранијих намера да оставе по страни питања безбедносних гаранција за територије република Крима, Севастопоља и Донбаса. Овога су се једноставно одрекли. У релевантном нацрту споразума који нам је представљен, једноставно су у два члана навели да се та питања морају решавати на састанку шефова држава.

Јасно нам је да ако ова питања изнесемо на ниво шефова држава, а да их ни не решимо у преднацрту споразума, она никада неће бити решена. У овом случају једноставно не можемо да потпишемо документ о безбедносним гаранцијама без решавања територијалних питања република Крима, Севастопоља и Донбаса.

Ипак, разговори трају. Они се сада спроводе онлајн. И даље се надам да ће нас ово довести до неког позитивног резултата.

Ово је све што сам хтео да кажем на почетку. Сигуран сам да ћемо имати много питања везаних за ову ситуацију. Можда ће бити и других питања. Ми ћемо причати.

Веома сам срећан што те видим. Добродошли у Москву.

Антонио Гутереш: Драго ми је што сам ту, хвала што сте ме примили у Кремљу. Истина је, главно питање за генерални секретаријат УН јесте ситуација у Украјини. Сагласан сам да би међународни поредак требало да буде заснован на повељама УН и међународном праву. Свако ново правило мора бити успостављено уз потпуни консензус међународне заједнице и као производ међународног права.

Ја разумем да Руска федерација има притужбе на стање у Украјини и да са забринутошћу гледа на европску глобалну безбедност.

Обављао сам у каријери различите функције и имао сам прилику да се састајем са Вама у различитим улогама.

Ја разумем да имамо другачије виђење међународног права, али према нашем гледишту свако кршење територијалног интегритета неке земље је грубо кршење међународног права. Сматрамо да је на територију Украјине извршена инвазија.

Ипак, дошао сам у Москву са прагматичним приступом. Нама је најважниха хуманитарна ситуација у Украјини, која није добра. Уједињене нације никада нису учествовале у политичком дијалогу, ни у Минску, ни у оквиру Нормандијске четворке, никада нисмо узимали учешће у сличним разговорима. Апсолутно подржавамо дијалог две државе и добру вољу Турске да у томе посредује и има овакав приступ. Ипак, за нас је главни проблем хуманитарна ситуација у Украјини.

Два су основна предлога. Први је формирање хуманитарне контакт групе, у којој би учешће узели представници Русије, Украјине и УН. Овако, када Украјина отвара своје, а Русија своје хуманитарне коридоре, нема резултата. Други је решавање ситуације у Маријупољу. УН су спремне да на располагање ставе сва своја логистичка средства, све капацитете и људске ресурсе, како би се ситуација, уз помоћ Црвеног крста, који је такође спреман да помогне, коначно решила.

Такође, желимо да се реши проблем у фабрици Азовстат у којој су заробљени цивили.

Желимо да се проблеми са којима се људи суочавају у Украјини максимално ублаже, да све стране у томе заједно учествују уз посредовање УН и Црвеног крста и да читав процес буде транспарентан, како не би било међусобних оптужби.

(Блиц Фото:Бета)