Како ће се јучерашњи избори одразити на БиХ

Резултати јучерашњих избора у Француској и Словенији утицаће на политичку ситуацију како у Европи, тако и у Босни и Херцеговини. Аналитичари истичу да су ови избори означили крај лажног патриотизма и наставак добре сарадње. 

Босна и Херцеговина 25.04.2022 | 17:31

У Француској су на сцени остали исти играчи, Емануел Макрон поново је на челу ове државе, док су се у Словенији десиле крупне промјене. Гласове бирача освојио је лидер Слободарског покрета Роберт Голоб. Ови изборни резултати могли би утицати да се економско социјално стање промјени на боље, истичу аналитичари.  Кажу вријеме ће показати да ће ови избори у великој мјери утицати и на стање у Босни и Херцеговини. 

 „То је велика ствар за Босну и Херцеговину, то нам означава да долази вријеме прошлости свих тих негативних политика, лажних политика, корумпираних политика под плаштом патриотизма и национализма, тако да је велика ствар за Босну и Херцеговину ово што се десило у Словенији. Избор Макрона је такође јако добра ствар у истом смијеру као и у Словенији и то означава да ретроградне националне политике, националистичке политике, шовинистичке политике више немају мјеста у Европи. Европа се дијели, свијет се дијели на двије стране и више нема неутралних, нема тих лажних прича, нема више сакривања криминала, тако да је и то јако добра вијест за Босну и Херцеговину“, истиче бивши амбасадор БиХ у Бриселу Драшко Аћимовић.

Изборни резултати утицаће на јачање европске политике и враћање на принципе Европске уније, а то су првенствено солидарност и заједништво, тврди струка. Међутим преурањени потези појединих домаћих политичара могли би угрозити однос ових земаља према БиХ. 

„Познато је да је Словенија била заговорник мекшег приступа по питању рјешавања кризе у Босни и Херцеговини и дефинитивно је да ће након подршке коју је господин члан Предсједништва БиХ Милорад Додик веома несмотрено дао кандидату који је изгубио на парламентарним изборима у Словенији, односно Јанезу Јанши, битно утицати на промјену става Словеније по питању рјешавања кризе у Босни и Херцеговини, гдје ће се у наредном периоду врло вјероватно заговарати тврђи приступ, онакав какав је отприлике заговарала Њемачка и остатак Европске уније, са изузетком Мађарске“, каже аналитичар Дарко Кузмановић.

Питање Босне и Херцеговине и југоисточне Европе, ако се Макрона пита, мораће сачекати, јер примарни проблем у свијету је рат у Украјини, каже за Тањуг историчар  Станислав Сретеновић.

 „Мислим да ће југоистична Европа и Србија доћи тек као треће или четврто питање на француској спољнополитичкој сцени, дакле то неће бити примарно питање. На спољнополитичкој сцени примарно питање за предсједника Макрона ће бити рат у Украјини. Што се тиче југоисточне Европе и Србије у њој, мислим да ће предсједник Макрон подржавати и даље идеју и реализацију отвореног Балкана и да ће се овој целој регији приступати као целокупној регији, а не појединачно“, тврди Сретеновић.

Политика новоизабраног предсједника Словеније Голоба биће засигурно проевропска, а Макрон је најавио да се његов нови мандат неће наслањати на претходни. Поставља се питање како ће се нови и реизабрани предсједник носити са највећом кризом послије Другог свјетског рата, почевши од инфлације па до рата у Украјини и да ли ће ови резултати изазвати промјене и на брдовитом Балкану. 

(БН)