Додикова политика је против интереса Срба у Српској

- Моментално, буквално, политика Милорада Додика је против интереса Срба у Републици Српској", сматра Папић.

Република Српска 20.04.2022 | 22:37

На подручју општине Берковићи, на крајњем југу Босне и Херцеговине, заустављена је градња вјетропарка Хргуд који би помогао њеном развоју. Ради се о једној од најнеразвијенијих општина у Републици Српској, према процјенама Владе Републике Српске (РС) из 2021.године.

Пројекат је вриједан око 64 милиона евра, а одлуку да буде обустављен је донијела Њемачка, 15. априла. Ради се о једном од четири пројекта које је финансирала њемачка влада у укупном износу од 105 милиона евра.

Разлог су одлуке Скупштине Републике Српске о преносу надлежности с државног на ентитетски ниво и доношењу Закона о имовини РС, којим се предвиђа књижење државне имовине у власништво ентитета.

Ненад Абрамовић, начелник Берковића, није желио да коментарише одлуку Њемачке. За Радио Слободна Европа (РСЕ) кратко је прокоментарисао да ће одржати конференцију за медије, када "прикупи довољно података".

Берковићи су општина која броји нешто више од 2.000 становника, према попису становништва у БиХ из 2013. године.

Њемачка развојна КФW банка, према подацима Електропривреде РС (ЕПРС), обезбиједила је 60 милиона евра за финансирање вјетропарка, а остатак би био из властитих средстава ЕПРС.

Планирано је да на планини Хргуд буде инсталисано 16 вјетротурбина инсталисане снаге 48 мегаwата (МW) и просјечне годишње производње 126 гигават часова (ГWх).

Ни у Електропривреди РС нису одговорили на упит РСЕ о најави обуставе њемачког финансирања.

Но, Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ и лидер Савеза независних социјалдемократа (СНСД), владајуће странке у РС, изјавио је да ће Њемачкој бити дат рок од шест мјесеци за одлуку о вјетропарку "Хргуд".

Додао је да ће пројекат дати Кини, ако Њемачка и даље не буде хтјела да га настави.

"Изгубићемо кредите из Њемачке, наћи ћемо их у Кини, земљи која је спремна на експанзију", казао је Додик у интервјуу за "Политику" објављеном 18. априла, преноси Срна.

Обустављају се и пројекти ревитализације хидроелектране Требиње 1

Поред вјетропарка Хргуд, Њемачка је најавила да обуставља и пројекте рехабилитације хидроелектрана ХЕ Требиње ИВ, Рехабилитације ХЕ Требиње фаза ИИИ, и Опскрбу отпадне воде Градишка.

У систему "Хидроелектране на Требишњици" се налазе четири хидроелектране и чине основу електроенергетског система Републике Српске- ХЕ Требиње И, ХЕ Требиње ИИ, ХЕ Дубровник и Пумпна хидроелектрана (ПХЕ) Чапљина.

Њемачка развојна КФW банка послала је допис Зависном предузећу "Хидроелектране на Требишњици" у коме тражи да понуђачи за извођење пројекта ревитализације на Хидроелектрани (ХЕ) Требиње 1 продуже своју понуду до августа ове године.

То је за РСЕ потврдио Илија Таминџија, извршни директор "Хидроелектрана на Требишњици", предузећа које послује у оквиру Електропривреде РС.

Он наводи да су кроз фазе 3 и 4, у оквиру пројекта "Поwер 3" биле предвиђене ревитализације агрегата у ХЕ Требиње 1.

"Ми смо вољни да процес наставимо и надам се да је ово само тренутна њихова одлука, надам се да ће сарадња између ХЕТ-а и КФW банке бити настављена и убудуће. Хидроелектране овом одлуком још увијек нису угрожене, а уколико би то била трајна одлука да се прекине тендерски процес и да се прекине сарадња са КФW банком, ми смо, у сваком случају, способни, да нађемо финансијера и да изнесемо и сами процес ревитализације уколико то буде неопходно", рекао је Таминџија за РСЕ.

Сарадња Хидроелектрана на Требишњици, према наводима Таминџије, траје од 2001. године.

Према подацима са званичне странице Електропривреде РС, Влада РС је још 2010. године донијела Одлуку о давању сагласности на кредитно задужење за ревитализацију ХЕ Требиње 1, Фаза 3, чиме је овај пројекат постао оперативан.

Фаза 3 предвиђа четири милиона евра донације Владе Њемачке, 6 милиона евра кредитних средстава од КФW банке, те 1,12 милиона евра као властито учешће Хидроелектрана на Требишњици.

Фаза 3 предвиђа ревитализацију једног агрегата, а Фаза 4 и преостала два агрегата у ХЕ Требиње 1. У појашњењу пројекта не стоји колико би коштала и Фаза 4.

Таминџија појашњава да Фаза 3 још није окончана, јер се избор понуђача отегао због корона пандемије и процедура КФW банке, те да је план да се заједнички реализује са Фазом 4.

Градоначелник Градишке се нада наставку њемачког финансирања

Градоначелник Градишке Зоран Аџић за РСЕ наводи да још није добио никакву обавијест из Њемачке о обустави финансирања веома важног пројекта реконструкције и доградње канализационе мреже и изградње градског пречистача.

Пројектом је предвиђена градња чак 30 километара секундарне градске канализације.

Пројекат је започео 2019. године са планом реализације до 2026. године, осигуравајући инвестиције од 15.3 милиона евра.

Влада Њемачке ће донирати 10,3 милиона евра кроз Њемачку развојну банку КфW, а Влада Швицарске треба да донира 4,3 милиона евра.

Град Градишка ће допринијети са 700 хиљада евра.

"Разумијемо политичку ситуацију. Ми ниједним тренутком нисмо допринијели да би унијели политику у овај пројекат. Овај пројекат је еколошки пројекат и у интересу грађана и привредника. Мислимо да ћемо га наставити и завршити", рекао је Аџић за РСЕ.

Он додаје да је пројекат у почетној фази, да су донаторска средства пребачена на посебне рачуне унутар Босне и Херцеговине и да се средства уплаћују по току реализације.

Градишка се налази на сјеверозападу БиХ и има око 50.000 становника.

Аналитичари: Додикова политика води РС у економску изолацију

Док у санкцијама погођеним предузећима и општинама избјегавају било какав политички коментар њемачких санкција, економски аналитичари јасно упозоравају на могућу економску изолацију Републике Српске.

Жарко Папић, економски аналитичар, за Радио Слободна Европа истиче да би потез Њемачке, могао подстаћи и друге земље Европске уније да уведу сличне санкције на пројекте у Републици Српској.

"Морам рећи да Додиков проруски авантуризам изазива логичну реакцију Запада, а изолација Републике Српске, која више није само политичка, него постаје и економска, носи огромне економске штете РС. Моментално, буквално, политика Милорада Додика је против интереса Срба у Републици Српској", сматра Папић.

Истовремено, Младен Иванић, бивши члан Предсједништва БиХ и професор политичке економије за РСЕ оцјењује да би њемачке санкције могле угрозити, како каже, једини извор развоја у РС, кроз пројекте који подржавају ЕУ и Европска комисија.

"Ја заиста сматрам да ће то имати врло негативне посљедице и искрено нисам уопште задовољан што се европске земље, Њемачка, а вјероватно ће је пратити и друге, опредјељују да, умјесто кажњавања политичара, кажњавају народ. Није народ крив за ово што Додик ради", истиче Иванић.

Које су до сада уведене санкције као посљедица Додикове политике?

Њемачке санкције су практично наставак ранијих, најављених из Европске уније током фебруара, да ЕУ неће давати средства Републици Српској док се не стабилизују прилике. То подразумијева, поред осталог, заустављање подршке и за пројекте градње дионица Коридора Вц.

"У Европском комисији су примили захтјеве за (финансијску) подршку ЕУ за жељезничке/друмске везе на Коридору Вц, укључујући два који се налази на територији Републике Српске. Споразуми о доприносу ЕУ за ова два пројекта, у вриједности од 600 милиона евра, може да се постигне тек након повратка у пуно функционисање државних институција", саопштио је Европски комесар за проширење Оливер Вархелyи на Тwиттеру у фебруару.

Савјет ЕУ усвојио је и одлуку о продужењу режима оквира за рестриктивне мјере у погледу ситуације у Босни и Херцеговини до 31. марта 2024. године, истиче се у званичном саопштењу за медије 18. марта.

Осим тога, Милорад Додик се од 5. јануара налази и на проширеној листи санкција Сједињених Америчких Држава за дјела корупције и угрожавање БиХ.

Велика Британија је 11. априла објавила санкције за Милорада Додика, те предсједницу РС Жељку Цвијановић због, како је саопштено, покушаја да наруше легитимитет и функционалност државе БиХ.

Но, из Амбасаде Велике Британије, након увођења санкција, најављено је да настављају са финансирањем пројеката у Републици Српској.

(<спан стyле="цолор: #3598дб;">РСЕ)