СНСД 20 година уништава пословну зону Рамићи?!

Скупштинска већина у граду Бања Луци, управљана Мироладом Додиком, спречава инвестирање у пословну зону Рамићи. Инвестиција је вриједна 60 милиона КМ и предвиђа се отварање 300 нових радних мјеста. Озбиљног оправдање за одбијање инвестирања нема.

Република Српска 17.04.2022 | 20:53

Пише: Анђелко Граховац

Иначе, ваљаоница хладно ваљане траке (ВХВТ) у Рамићима почела је са радом 1978. године и била је стратешка фирма, са већинским државним капиталом (64%), одличном инфраструктуром, изванредним производним програмом и потенцијалом.

Имала је у власништву грађевинско земљишт укупне површине од 32,3 [Ха]. Укупна површина изграђеног корисног пословног простора била је 41.501 [м2], од чега је површина производне хале 29.400 [м2], која је слободна и предвиђена за инвестирање.

Инсталирана трафо станица (након рата ревитализована) има снагу 15 [МW]. Објекат располаже са индустријским жељезничким колосјеком и неопходним унутрашњим и вањским саобраћајницама. Оптималан број запослених био је 472 радника.

Располагала је модерном опремом за ваљање хладно ваљане траке високог квалитета на машинама ”З-стан” и ”Д-стан“.

Колико је и данас могла бити корисна та опрема може да послужи податак да су на њима били уграђени хидраулични серво вентили америчког произвођача ”МООГ”, који се и сада уграђују на најмодерније путничке авионе ”Боеинг” и ”Аирбус” и војне летјелице типа ”Ф-16”.

На тим машинама било је потребно само инсталирати нови систем управљања ”ПЛЦ”. Прерађивала је сирову челичну топло ваљану траку у квалитетну хладно ваљану траку са жилавим и меким језгром, са тврдом и чврстом површином, подесну за израду дијелова за аутомобилску индустрију, бијелу технику и слично, поступком хладног деформисања на пресама и брзоходним аутоматима.

Инсталирани капацитет производње ваљаонице био је 125.500 тона са референтном дебљином траке од 0,9 [мм]. Предност оваквих, релативно малих ваљаоница је у њиховој флексибилности и прилагођавању потресима на суровом и промјенљивом свјетском тржишту челика.

Након отаџбинског рата, 1995. године, ваљоница се није могла ставити у функцију због прекида жељезничког саобраћаја и дата је у закуп војним структурама мировних снага ”ИФОР”, касније ”СФОР”. После њиховог исељења и нормализације транспорта и снабдјевања електричном енергијом, Влада Пере Букејловића дала је сагласност за продају државног капитала ваљаонице фирми „Балкан Стеел Интернатионал Естаблисхмент“ из Лихтенштајна.

Продата је за 1,5 милиона долара, под условом покретања производње и запосли 350 радника.

Било је неопходно уложити у ревитализацију, иновирање и обртна средства цца. 25.000.000 КМ.

Падом Владе Букејловића и доласком Владе Милорада Додика 2007. године, процес приватизације и покретања производње је необјашњиво заустављен одлуком Владе о поништењу претходне одлуке.

Од тада је ваљаоница у агонији. Умјесто да Влада РС нађе начина да покрене производњу ваљаонице, она са градом Бања Лука улази у сумњив пројекат отварања „Технолошког бизнис парка“ и рјешава се доказане технологије са најавом доласка нових програма.

Град купује ваљаоницу од Владе РС за 10.000.000 КМ уз обећања тадашњег СНСД-овог градоначелника Драгољуба Давидовића, да ће се на том простору отворити 6.000 нових радних мјеста.

Под изговором о застарјелој технологији и реализацији пројекта ”Технолошки бизнис парк” Бања Лука, дошло је до продаје ваљаоничке опреме лицитацијом по цијени од 2,196 милиона КМ холандској фирму „ЦБИ индустриал ессет менагмент“.

Продајна цијена опреме била је вишеструко мања од реалне вриједности.

Погрешном и неодговорном политиком прошла власт СНСД-а коначно је укинула изванредан производни програм. Иначе, својом неодговорном, погрешном и поданичком политиком Миролад Додик је усвајањем програма приватизације предузећа и банака по моделу масовне ваучерске приватизације из 1998. године, у вријеме његове прве владе, системски уништио привреду Републике Српске.

Од ”Технолошког бизнис парка” годинама нема ништа. Додуше, изграђене су нове производне хале на испарцелисаном земљишту ваљаонице, које су у суштини проширење производних капацитета постојећих домаћих фирми и складишта за трговачке фирме. У тим новоизграђеним просторима запослено је једва 5% радника од лажног обећања.

На основу свега наведеног, Додиковој политици треба се одлучно супротставити и рећи му ”доста”, јер је имао довољно времена у протеклих 15 година да нађе рјешења, а када у томе није успио нека пусти нову извршну власт на миру да доведе инвеститоре у Бања Луку, поспјеши развој привреде, отвори нова радна мјеста и спречи одлазак младих људи у иностранство.

(Скенер.инфо)