Режим и његови провокатори све више узнемирени

Колико је далеко у покушају своје заштите отишао режим Милорада Додика и његове СНСД у Републици Српској најбоље говори примјер са трибине Небојше Вукановића у Бијељини. Трибина је одржана у недјељу, у Хотелу „Дрина“ у Бијељини а било је присутно нешто више од стотињак посјетилаца.

Република Српска 14.04.2022 | 12:05

Да је страх режима од Вукановића огроман видјело се по присуству од најмање десетак њихових провјерених присталица али и неколико полицијских доушника. Након нешто мање од једночасовног излагања Вукановић је дозволио посјетиоцима да могу постављати питања којих је било прегршт а он се трудио да стрпљиво одговори на свако.

После десет-петнаест питања и Вукановићевих одговора један помало нервозни посјетилац је устао и практично констатовао, изводећи свој закључак и износећи своје мишљење, да се такви режими, као што је Додиков у Републици Српској, који је потпуно срастао са мафијом и криминалом свих могућих врста, не може смијенити мирним путем и да ће, вјероватно, Додик завршити као румунски диктатор Чаушеску.

Нити је тај посјетилац, нити било ко други позивао на оружје, нити на дизање неке побуне и револуције. Нити је ико упутио икакву пријетњу чак ни према самом Додику који јесте симбол пљачке, расељавања и терора сваке врсте над грађанима Републике Српске.

На све то Небојша Вукановић је мирно објаснио да се мора анимирати што више народа и да је најбоља пушка оловка, да се управо том оловком, на изборима може побиједити Додик и његова СНСД али и патуљасте сателитске странке (СП, ДНС, ДЕМОС, Уједињена Српска...) које га годинама држе на власти.

Вукановић је напоменуо да је то успјело народу у Црној Гори који се ослободио истог таквог мафијашког режима. Осврнуо се и на то да ће међународни преставници у Црној Гори, без обзира на сва њихова залагања да се изигра воља тамошњег народа, морати попустити и дозволити народу да сам одлучи о својој судбини. Исто тако страни, западни ментори Милорада Додика у БиХ и иностранству, ће морати да се дефинитивно опросте од свог „љубимца“ и да га пусте на сметљиште историје, у колико народ у Републици Српској оловком, на изборима, одлучи да га тамо пошаље.

Међутим, врло брзо по завршетку скупа у бијељинском хотелу „Дрина“ пронијела се вијест коју су пренијели режимски портали да су, наводно, приведена двојица грађана „која су на трибини Небојше Вукановића у Бијељини позивала на рушење уставног поретка и на насилну промјену власти“.

Спиновање режимских медија је покушавало на сваки начин да у тај контекст убаци и Небојшу Вукановића и ако је он децидно на скупу образложио да за промјене не треба ништа сем велике воље и жеље за промјенама и изласка што већег броја људи на изборе.

С једне стране страх режимских медија, њихових ментора и пратилаца по судбину режима на само помињање народа, протеста и побуне због сатирања и успјешног расељавања, за сада само једне трећине становништва Републике Српске, је више него очигледан. 

С друге стране ово, када је у питању тероризам и угрожавање уставног поретка, потпуно бенигно али у последње вријеме све чешће мишљење, које износе многи аналитичари и други пратиоци политичких прилика а масовно помиње и народ код сваке озбиљније расправе о томе како да се становништво и Република Српска ослободе зла које их је притисло и које су им странци, у виду Милорада Додика наметнули, ничим не угрожава самог Додика, поготово не физички. Барем не за сада.

За разлику од обичног народа који је у сваком тренутку изложен ризику да му синови заврше као Давид Драгичевић, а они сами као Милан Вукелић, Никола Ђуровић, Јован Арбутина, Мирјана Трбојевић, Славиша Крунић, Раденко Башић и многи, многи други чији животи иду на душу Додиковог СНСД режима.

Главни циљ који криминализовани режим жели постићи овом ујдурмом је слање поруке обичним грађанима да не смију износити своје мишљење, да морају ћутати и трпити, јер ако нешто кажу оптужиће их за „рушење уставног поретка и насилну промјену власти“.

Сваки режим, на свом крају, постаје аутистичан и потпуно се „губи“ у жељи да се заштити. Све што тада ради, обично ради у корист сопствене штете, управо то, у последње вријеме, ради режим Милорада Додика а овакве „акције“ и активности ће само повећати нетрпељивост народа и изазивати додатни бијес.

Дати налог и ангажовати врсне полицајце који се баве стварном заштитом грађана од стварне страховите опасности каква је тероризам, тражити од њих да прикупљају некакве доказе о тобожњем „рушењу уставног поретка и насилној промјени власти“ је само иживљавање и над тим људима, који су своје животе посветили борби за сигурност грађана.

Наравно да полиција мора, када се то од ње тражи, спровести процедуру, али у овом конкретном случају то је само најобичније замајавање, са циљем спиновања јавности.

Аутор: Стојадин Кнежевић