Земље Европе морају да прекину са руским гасом

Са избијањем рата у Украјини односи између Русије и Запада дошли су до тачке пуцања, а енергетска зависност Европе од Русије постала је толико горућа тема, да су многи челници земаља ЕУ у паници.

Коначан циљ је или пронаћи алтернативне изворе гаса и нафте или смањити потрошњу, па с тим у вези и приједлози појединих земаља могу да се назову екстремним.

Са заоштравањем односа почело је и међусобно удаљавање од увоза гаса, нафте и угља из Русије. И док то Америци није велики проблем, за Европу је у овом моменту можда већи него било шта друго.

Конгрес САД је у четвртак једногласно гласао за усвајање закона о забрани увоза руских енергената, али ако узмемо у обзир да је удио трговине енергентима са Русијом у укупном обиму само 0,7 одсто, јасно је да је Америци овај потез лако пао. Поред тога и саме САД су велики произвођач фосилних горива те ће се ова рупа лако попунити.

С друге стране, у Европи је потпуно друга прича. Зависност европских земаља од руских енергената је далеко већа. Прошле године ЕУ је, према подацима ИЕА (Међународне енергетске агенције) дневно увозила 380 милиона кубних метара гаса из Русије, што чини 45 одсто укупног европског увоза енергената и скоро 40 одсто укупне потрошње.

Тако земље чланица ЕУ повлаче ових дана и недјеља потезе који су индикативни да је почело њихово смањивање зависности од Русије. У склопу најновијег пакета санкција свих 27 чланица ЕУ је потпуно забранило увоз угља из Русије. Поред тога многе чланице траже алтернативна рјешења, било то у повећању производње унутар граница сопствене државе, било у склапању нових партнерстава на тржишту енергената или повећању обима трговине са тренутним.

Такође, у посљедње вријеме се све више помиње, макар у случају Њемачке, ограничавање потрошње и гријања и струје у домаћинствима како би се ублажио шок који ће неминовно услиједити са прекидом увоза из Русије.

10 приједлога ИЕА

Међународна енергетска агенција је недавно објавила својих 10 приједлога за смањење зависности Европе од руског гаса у којима је стављен акценат на ублажавању посљедица које би услиједиле након радикалног раскида уговора о трговини енергентима.

Према њиховој рачуници уколико би се свих 10 приједлога усвојило увоз руског гаса би већ до краја ове године био мањи за око 30 одсто.

Приједлози су сљедећи:

Крајем марта мјесеца Њемачка и Катар су склопили дугорочно партнерство. На састанку њемачког министра привреде Роберта Хабека и катарског емира Шеик Тамим бин Хамад ал-Танија присуствовали су и представници њемачких компанија који су почели да потписују уговоре са тамошњим партнерима.

Италија и Алжир су јуче потписали споразум о јачању енергетских веза, и додатном извозу енергената из сјеверноафричке земље у Италију.

(Блиц)