Чему служе извјештаји о којима нико не расправља?

Нетранспарентно трошење средстава, незаконити уговори и јавне набавке, спорна запошљавања–све наведено годинама у раду републичких институција и предузећа проналазе републички ревизори.

Република Српска 09.04.2022 | 19:56

Ипак, надзор над тим ревизорским извјештајима скоро и да се не извршава, јер Одбор за ревизију Народне скупштине који би требао тиме да се бави, не засједа.

Гдје је настао проблем?

Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске за 2020. годину поднијела је 72 ревизорска финансијска извјештаја и 7 ревизија учинка, у којима су пронашли бројне недостатке. Извјештаји су прослијеђени у НС Републике Српске, а о њима је требало да расправљају народни посланици.

Међутим, готово да ништа од тога, није стигло на дневни ред у парламент, јер Одбор за ревизију који би требало да изврши надзор над тим извјештајима, то не чини. Сједнице Одбора већ годинама ријетко се одржавају, па ревизорски извјештаји практично постају мртво слово на папиру.

"Имали смо преседан и 2020. године, када Одбор за ревизију већином гласова није дозволио да се извјештај АПИФ-а који је био негативан спусти на народне посланике, да о њима јавност говори", каже координатор пројекта у Центрима цивилним иницијатива Зељко Нинковић.

Са сличном праксом  наставило се и у 2021. години. Пред народним посланицима био је само ревизорски извјештај о консолидованом буџету Републике Српске.

"Од 3 заказане сједнице, двије су прекинуте, нису одржане. Једна је тек одржана. У 2022. години имамо сједницу која је била заказана 9. фебурара, изузетно важну, јер су ту били извјештаји завода, па и Шума Републике Српске који је добио негативно мишљење о усклађености, није разматран, а тај извјештај је по пословнику о раду Народне скупштине, по пословнику о раду Одбора, мора бити пред посланицима. Умјесто да се из тих ревизорских извјештаја учи и да се штеди јавни новац, овдје се ради на томе да се то склони. Па чему онда служе ревизорски извјештаји ако их најважније тијело у процесу, неће разматрати", додаје Нинковић.

Предсједник Одбора за ревизију, Томица Стојановић, одговара да је у претходних годину дана, Одбор извршио надзор над 11 јавних институција. Ипак, признаје да се сједнице не одржавају редовно, као и да за 15 ревизорских извјештаја није извршено саслушање. Међу њима су и извјештаји о пословању Шума, Путева и Жељезница Републике Српске.

"Нисмо могли обавити саслушање из једног јединог разлога, сви посланици опозиције су били ту, нас тројица, а 6 посланика из власти, нису дошли ниједан. Је ли могуће да се ниједан не појави. Очигледно смишљено, очигледно се не жели расправљати о криминалу и корупцији, који влада малтене у свим јавним предузећима", појашњава Томица Стојановић.

Потпредсједник НС и члан Одбора за ревизију испред СНСД-а Жељка Стојичић демантује тврдње да представници већине не долазе на сједнице. У телефонском разговору нам је поручила да није присуствовала само на посљедњој, као и да не прати ко долази на те сједнице, а ко не.

А да ли ће се наставити пракса неодржавања сједница Одбора за ревизију, знаће се у понедјељак, 11. марта, за када је заказано ново засједање.

"Рад свих одбора је изгубио смисао задњом измјеном Пословника о раду, прије неке 4 године. Гдје је то све обезвријеђено. Гдје смо некада имали обавезу да одбор да своје мишљење, обавезу, сада је то све може, а не мора и тако то пролази", каже предсједник Одбора за ревизију, Томица Стојановић. 

Он истиче и да је Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске изгубила некадашњи ауторитет и да се према јавним институцијама и предузећима у којима открију незаконитости не опходе довољно ригорозно. Слично је, каже, и када је у питању прослеђивање негативних ревизорских извјештаја тужилаштву.

(БН/Р.Крстојевић)