Села остају пуста: Један ђак у цијелој школи у Поткозари

Подручно одјељење Основне школе „Вук Караџић“ из Вишеграда у селу Поткозара, општина Ново Горажде, карактеристично је и по томе што на наставу долази само један ученик.

Република Српска 06.04.2022 | 11:22

Један ученик, једна учитељица и то је цијела школа у Поткозари. Ученик Бојан Јевђевић  је ђак пјешак а учитељица наставник возар јер на посао долази из 40 километара удаљеног Вишеграда. Слика и прилика опустелих села са старачким домаћинствима и без младих брачних парова.

„Сваки радни дан пјешачим из села Дубишта, два километра до моје школе. Пред школском зградом ме дочека моја учитељица Милица Тешевић и онда идемо на наставу у учионицу, „почиње своју причу овај ученика трећег разреда истичући да му недостају другари и за учење али и за игру.
Учионица је добро опремљена савременим наставним средствима, модерном таблом  и намјештајем као да у њој наставу похађа бар тридесетак ђака.

„Настава са једним учеником је необична али  није ни једноставна. Здружили смо се, окренути смо само једно ка другом јер тако и мора бити. С лакоћом прелазим градиво са Бојаном јер је њему посвећено сво вријеме на часовима,", каже учитељица Милица Тешевић.

Кад дијете живи на селу значи да мора  помагати укућанима у обављању сеоских послова.

„Послије наставе трчим кући гдје ме чекају моји највољенији а посебно бака и дјед који су ме и одгајали. Њима помажем да чувамо кокошке од лисица и јастријебова а често сам задужен и да унесем дрва у кућу", прича Бојан Јевђевић.

И учитељица истиче проблем друштва за свог јединог ученика. 

Каже док је студирала, није ни сањала да ће јој некад одјељење чинити само један један ђак у неком далеком селу.

„Па карактеристични су часови музичког васпитања гдје нас двоје заједно пјевамо, часови физичког гдје играмо фудбал у дворишту. Због једног ђака у Поткозару долази и наставник енглеског језика као и вјероучитељ. Све је њему подређено", смјешка се учитељица.

Учитељ у пензији Недељко Благојевић прича да је ова школа, у којој је провео доста година, некад врвила од ученика и имала је и до четири одјељења, два учитеља  са више од стотину ђака. Сад је књига спала на једно слово.

Мјештанин Никола Вељовић каже да је ђака у школи нестало послије одбрамбено-отаџбинског рата кад су млади напустили села и отишли у град или одселили у Србију.

Школа у Поткозари изграђена је  1955 године.

Дошло је вријеме, кажу мјештани, да школске зграде постају нијеми свједоци некадашњег живота у сеоским подручјима. Кад оде и последњи ђак то је наговјештај и умирања села.

(БН/Р.Тасић)