Тужиоци о нападима, опструкцији и пропадању истрага

Колегијум је указао да су због опструкција, које су посебно опасне, а које се огледају прије свега кроз „цурење“ информација, посебно код провођења посебних истражних радњи, истраге у појединим предметима пропале, јер се на овај начин нису могли прикупити докази, који су били од кључне важности за провођење поступка и без којих наставак поступка није био могућ, јер се докази нису могли прикупити на други начин.

Република Српска 04.04.2022 | 22:19

Проширени колегијум тужилаца Републичког јавног тужилаштва којег чине главни републички јавни тужилац, замјеници главног републичког јавног тужиоца, сви републички јавни тужиоци и главни окружни јавни тужиоци, на сједници одржаној у Бања Луци, оштро су осудили све чешће нападе, притиске, омаловажавања, те тешке и неаргументоване оптужбе на рад тужилаца, које долазе од стране носилаца политичких функција.

Колегијум је закључио да лоши услови у којима раде тужилаштва, односно непопуњеност тужилачких позиција, непопуњеност радних мјеста административних радника, недовољна опремљеност средствима за рад, те бројне опструкције са којима се тужиоци суочавају приликом вођења истрага и прикупљања доказа, а које долазе из редова појединих припадника Министарства унутрашњих послова Републике Српске и појединих носилаца политичких функција, доводе у питање предузимање радњи из надлежности тужилаштава и немогућност остваривања основне функције, а то је откривање и гоњење учинилаца кривичних дјела.

Колегијум је указао да су због опструкција, које су посебно опасне, а које се огледају прије свега кроз „цурење“ информација, посебно код провођења посебних истражних радњи, истраге у појединим предметима пропале, јер се на овај начин нису могли прикупити докази, који су били од кључне важности за провођење поступка и без којих наставак поступка није био могућ, јер се докази нису могли прикупити на други начин.

Како би тужилаштва могла успјешно остваривати своје Уставом и Законом прописане обавезе, морају се у свом раду ослањати и на рад других државних органа. Закон о кривичном поступку Републике Српске предвидио је да су службена и одговорна лица у свим органима власти у Републици Српској, јавним предузећима и установама дужни да пријаве кривична дјела о којима су обавијештени или за која сазнају на неки други начин. У таквим околностима, службено и одговорно лице ће предузети мјере да би се сачували трагови кривичног дјела, предмети на којима је или помоћу којих је учињено кривично дјело и други докази о њима и обавијестиће о томе, без одгађања, овлашћено службено лице или тужилаштво.

Међутим, досадашњи показатељи говоре да се ова обавеза службених и одговорних лица готово не поштује, добрим дјелом опструише, а кршење законских прописа се правда.

Тужилаштва у Републици Српској у раду на већини кривичних предмета успјешни су онолико колико су успјешне полицијске агенције и друга тијела у откривању кривичних дјела и њихових починилаца, те у прикупљању релевантних информација, података о доказима и доказа нужних за успјешно покретање и вођење кривичних поступака.

Пласирањем неистинитих и непровјерених информација које се односе на рад тужилаца, спровођење истрага и откривање и гоњење учинилаца кривичних дјела, ствара се таква перцепција јавности да тужилаштва не раде и да су једини кривци за све криминалне радње које се врше на подручју Републике Српске и Босне и Херцеговине.

Колегијум је закључио да непримјерене нападе, учестале притиске и изношење неистина, тужиоци не могу толерисати и предузеће све мјере да до истих не долази, а одговорни санкционишу. Због тога је неопходно што прије одржати састанак са министрима правде и унутрашњих послова Републике Српске како би им се још једном скренула пажња на проблеме са којима се тужилаштва суочавају у свом раду у циљу њиховог отклањања и омогућавања тужилаштвима да обављају послове из своје надлежности, каже се у саопштењу објевљаном на сајту Републичког јавног тужилаштва Републике Српске.

(БН)