Брука и срамота свих политичких партија из Бијељине!

Ни једна, словом и бројем: ни једна једина политичка партија из Бијељине, није се одазвала позиву Организације  породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила да учествује у полагању вијенаца и одавању поште 68 младих бораца који су 26. марта 1993. године убијени на подручју Мајевице. За разлику од њих позиву су се одазвале, и у Бијељину дошле општинске делегације из Лопара и Угљевика.

Република Српска 30.03.2022 | 21:17

ЗАШТО?

Како окарактерисати чињеницу да су, полагањем вијенаца на Споменик борцима Одбрамбено отаџбинског рата, пошту погинулима одали градоначелник Бијељине Љубиша Петровић и предсједник Скупштине града Александар Ђурђевић али не и предсједници или функционери бијељинских политичких партија.
 
Гдје напрасно нестадоше бројни политичари и функционери бијељинске и позиције и опозиције?! Гдје нетадоше народни посланици, одборници, министари, директори, функционери...
 
Срамотно и недопустиво?! Бар је тако њихов недолазак окарактерисао бивши официр Војске Републике Српске и учесник у Одбрамбено отаџбинском рату.
 
''ПОЛИТИЧАРИ'' НИСУ ИМАЛИ ВРЕМЕНА ЗА ПОГИНУЛЕ ХЕРОЈЕ?

Чланови породица убијених младих војника су, одговарајући на његово питање гдје су локани политичари могли само слегнути раменима...
 
Из Организације  породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила кажу да су све политичке партије уредно позване и обавијештене (све, осим једне политичке партије, технички - ненамјерни пропуст организатора) писмено, а неки потом и усмено и телефоном.
 
Портал Дешавања у Бијељини је, љубазношћу Организације породица погинулих бораца, добио на увид ове позиве. Не ради се, дакле о пропусту организатора. О чему је онда ријеч?
 
О немању времена? О томе да породице погинулих српских бораца нису толико важне политичарима? Доносе им мало гласова? Или ће их неко од незапослених чланова породица погинулих питати за посао, а они ето не знају како да то изврдају?
 
Или је можда разлог просто у томе да је слободно суботње поподне са својом породицом важније од помена онима без којих су остале неке друге породице? Породице погинулих за Српску, за слободу и  власт српског народа?
 
ВЛАСТ НАРОДА?

Имамо ли власт народа, ако бијељински политичари немају времена за оне који су поднијели највећу жртву? Да ли уопште данас имамо осјећај за ту жртву или су се политичари и партије претвориле у машине за прикупљање и отворену куповину гласова да би исти уживали у ''својим'' фотељама и сигурним државним примањима?
 
Да ли се предсједници политичких партија друже само са само са онима који имају новац или моћ у овом граду? Само са министрима? Само са предсједницима својих странака у Бања Луци или Источном Сарајеву? Само са онима са којима имају неки посао, ове или оне врсте?
 
А породице погинулих бораца? Па оне углавном ни данас немају ни моћ, ни новац, као што нису имале новац ни у вријеме рата. Због тога нису биле ''спонзори'' ни ''донатори'', а самим тим нису имале ни моћ да се склоне од рата.
 
Да ли то значи да ни данас не заслужују ни пола сата пажње, колико траје полагање вијенаца, ако већ локални политичари немају времена да у суботу поподне дођу и на парастос и молебан за душе погинулих?
 
ГОРЧИНА

Да, ове реченице носе у себи горчину, какву је у себи 26. марта 2022. године на градском тргу у Бијељини, осјетио раније поменути  српски официр. Дошао је, каже, на Мајевицу непосредно након тог 26. марта. 
 
''Ишао сам на сахране овим момцима којим данас полажемо вијенце и за чије душе се молимо. Нисам им био командир, али сам, као официр српске војске ишао у њихова села, у њихове куће, присуствовао њиховим сахранама и гледао у очи њихове очеве и мајке. Као што их гледам и данас. Политичари су заборавили нашу погинулу дјецу, прекинуту младост истинских хероја Републике Српске, њихове породице, очеве, мајке, браћу, сестре...умјесто да им се диве...И зато сам љут, огорчен на ''НАЗОВИ ПОЛИТИЧАРЕ'' који су се претворили у ловце на интерес, претежно сопствени. У оне који уживају у народном новцу, у функцијама и моћи, а заборавили су ове истинске хероје. Толико да се нису ни појавили. Срамота. Срамота. И још једном: ''БРУКА И СРАМОТА СВИХ ПОЛИТИЧКИХ ПАРТИЈА И ПОЛИТИЧАРА ИЗ БИЈЕЉИНЕ!!!'', са пуно горчине али искрено и из душе каже овај официр чије име је познато редакцији.
 
ГДЈЕ СУ ''НЕСТАЛИ БИЈЕЉИНСКИ ПОЛИТИЧАРИ''?

Видно затечени и помало изненађени су били и Петровић и Ђурђевић слушајући најаве за политичке партије да положе вијенаце и одају почаст за  68 младих бораца који су 26. марта 1993. године убијени на подручју Мајевице. А њих нема...
 
Питање се само наметнуло: ''Гдје су ''нестали бијељински политичари''''?

Гдје нестадоше бијељински политичари, народни посланици, одборници, министари, директори, функционери СНСД, ДНС, ПДП, СДС Семберија-Мићо Мићић, СП, РСС, СДС, УС, Покрета УС, Покрета за Бијељину, НПС, НДП, Прве СДС, СНС, СРС др Војислав Шешељ...
 
''Нека их је брука и срамота, а знају доћи пред изборе и тражити гласове'', ријечи су оца чији је син погинуо 26. марта 1993. године на Мајевици.
 
Гдје нам нестадоше..., а сви  су уредно позвани, што писмено, што након писменог позива и усмено, и опет нису дошли?!

САВЈЕСТ И МОРАЛ

И на крају, савјести ради, подсјећање на ријечи предсједника Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила у Бијељини Дарка Стевића:
 
''Многи, од 68 убијених бораца су били заробљени, а потом мучки убијени и за тај злочин, као и за многе друге, још нико није одговарао. С обзиром на цијену којом је плаћена слобода, мир и Република Српска, данас, као и прије 30 година, морамо да се ујединимо, да пружамо поруке мира, а све због наших будућих генерација да не би доживјели нашу судбину. Зато, слава нашим борцима, погинулој браћи, сестрама.''
 
ПОЛИТИКА ИЛИ ''ПОЛИТИКА ИСКЉУЧИВО ЛИЧНОГ ИНТЕРЕСА''?

Да ли у Бијељини постоје истинске политичке идеје и политичари, или се ради о тимовима навијача за своје страначке прваке изван Бијељине, за њихове побједе?
 
Има ли у тој ''борби'' мјеста за грађане или бар за породице погинулих бораца, или су они у видокругу тек седам дана пред изборе, или на сам дан избора , када се, ако треба трпају и у кола и возе на бирачка мјеста?
 
Опредјељују ли се  данас у Бијељини за послове бављења политиком они који имају способност да креирају дугорочне планове или они који странке гледају првенствено као изворе за остварење сопствених, личних интереса? Као средство за свој посао и напредовање у којем нема мјеста за друге, укључујући и породице погинулих?
 
Да ли гријешио овим текстом и да ли се замјерамо ''моћнима'' у граду? И то свима. Зашто то чинимо?
 
Искрени одговор је - због ријечи поменутог официра Војске Републике Српске:
 
''Ишао сам на сахране овим херојима  и гледао у очи њихове мајке и очеве. Памтим те, тешко је то и данас рећи, али бар сам то тада тако схватао, погледе пуне невјерице помијешане са оптуживањем што им нисмо сачували синове. Данас, тим родитељским погледима, иако су помало већ усахли, дугујем да се отворено побуним и кажем да смо сада криви што не памтио њихове синове. Недолазак данас, овдје је срамота бијељинских политичара. Брука и срамота! А то је опет срамота свих нас као друштва. Шта смо то постали и куда идемо?''
 
''РЕКОХ И СПАСИХ СВОЈУ ДУШУ''

Реченица ''рекох и спасих своју душу'' из Библије, тачније Књиге пророка Језекија ( 3, 18), која се обично тумачи као порука ''Ја сам свој учинио и нећу бити крив ако ме не послушате'' изабрана је као поднаслов задњег пасуса као одговор на питање зашто је овај текст написан? Која је његова сврха?
 
''Ми рекосмо истину и савјест своју олакшасм''. Овако би звучала парафраза цитиране реченице, а на јавности и ''локалним политичарима'' је да процијене и одвагају изнесене ставове и аргументе, И да, реагују, ако неко осјећа потребу.
 
Јер истина је важна самим тим што је само једна и што је увијек иста. За све.
 
И истина нема изговора и објашњења. Не требају јој. Сувишни су. Након истине они постају неважни. Истина је просто таква каква је. Зато је  основа за заузимање ставова, или још важније за градњу савјести и морала.
 
Зато, хајде да заједно утврдимо истину. Истине ради. Олакшања савјести ради. Свих нас ради.
 
(Дешавања у Бијељини)