У Србији дјелује око 100 страних служби

Дио региона, међународне заједнице и дио људи из Србије укључени су у пројекат рушења Александра Вучића, уложена су знатна средства и сада сваки актер покушава да дâ свој допринос

Србија 27.03.2022 | 20:13

Косово је најизолованији простор у Европи и требало би да буде гласоноша иницијативе „Отворени Балкан”, јер би себи омогућило учешће у регионалној сарадњи и излазак из деценијске изолације. То у разговору за „Политику” истиче директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане проф. др Зијад Бећировић, додајући да не смемо да заборавимо на ефекте стварања духа заједништва у региону, без којег нема напретка ни за кога.

„Позитивна искуства наступања Вишеградске групе с једним заједничким гласом у процесу приступања чланству у ЕУ важна су за западни Балкан, јер наступати појединачно је усамљени глас који се недовољно чује у интеграцији од 450 милиона становника, односно ЕУ. Уколико будемо паметни, постојећу кризу не треба да гледамо само као опасност и претњу него и као развојну шансу, да унаприједимо наше међусобне односе и репозиционирамо се у међународним односима на најбољи могући начин”, наглашава директор ИФИМЕС-а, института који има специјални консултативни статус у Економском и социјалном савјету Уједињених нација (ЕЦОСОЦ/УН) у Њујорку и издавач је престижне међународне ревије „Еуропеан Перспецтивес”.

Из Београда се свакодневно чују поруке да комшије нећемо оставити гладне. Одобрен је контролисани извоз пшенице и најављене су испоруке земљама „Отвореног Балкана”, али и БиХ и Црној Гори. Колико ови гестови солидарности могу да допринесу очувању регионалног мира и стабилности?

Пријатељство и солидарност су се показали као најјаче оружје. Свјесни смо чињенице да су од распада некадашње државе односи у региону поприлично нарушени. Међутим, постоје одговорни лидери који раде на обнови повјерења, на основу којег развијају билатералне и регионалне односе и граде пријатељства. Адекватно суочавање с прошлошћу допринијеће унапређењу тих односа. Криза изазвана короном и украјинска криза потврдиле су потребу и важност „Отвореног Балкана” и упућености једних на друге. Увјерен сам да ће и преостале земље приступити „Отвореном Балкану”.

У Црној Гори ускоро ћемо имати нову владу и премијера Дритана Абазовића, који је као млад и модеран политичар већ препознао важност регионалне сарадње и инклузивне политике. У ствари, бројеви све говоре. За једну Црну Гору са 600.000 становника тржиште без баријера од 18 милиона становника представља развојну шансу, а сваки привредник ће вам то објаснити преко економије обима и важности таквог тржишта за мала и средња предузећа, која преовладавају на овим просторима. Босна и Херцеговина треба да искористи „Отворени Балкан” као развојну шансу, који треба да допринесе релаксирању и унапређењу односа унутар БиХ и региона.

Приштина је одбијањем да допусти Србима да гласају на изборима 3. априла погазила договор по којем је слободно гласање у српским срединама предуслов њиховог учешћа у косовским институцијама. Београд је позвао Србе на стрпљење, али опасне провокације стижу из Приштине баш сада?

Поруке које долазе из Приштине су неодговорне и поприлично забрињавајуће. На то су упозорили и амбасадори држава Квинте, који су ипак могли да испослују одржавање избора и у српским срединама на Косову. Тиме се ремети успостављени баланс у договору, који је постигнут пре, а односи се на то да представници Срба учествују у раду косовских институција, али заузврат да им се омогући слободно гласање у српским срединама односно учествовати на свим изборима у Србији.

Оваквим потезом приштинских власти отвара се Пандорина кутија, а то значи да су тиме отворене могућности за бројне сценарије. Не искључујем могућност да се Срби повуку из косовских институција и да чак на наредним изборима не учествују. Они би то вјероватно и сада учинили да није било молбе предсједника Србије Александра Вучића да то не чине, јер је најважније сачувати мир и стабилност, показати стрпљење и тако избјећи евентуална нова страдања становништва.

Како се приближавају избори у Србији, а то смо наговијестили у нашим ранијим анализама, рашће притисак на предсједника Вучића. Постоји пројекат рушења Вучића и сада сваки актер покушава да дâ свој допринос томе сходно својим могућностима. У томе учествује дио региона, дио међународне заједнице, али наравно и дио људи из Србије. У пројекат рушења Вучића уложена су знатна средства и сада све то треба оправдати.

Ко има интерес да дестабилизује Србију и Александра Вучића у овом тренутку?

Има ту унутрашњих и спољних фактора и примјетно је да дјелују у садејству једни с другима. Ми смо у нашим анализама и најавили да ће како се буду приближавали избори у Србији предсједник Вучић бити у фокусу на начин да се спречи његова побједа на изборима, односно да се елиминише из политичког живота. Неки то раде отворено, док други раде вјештије и у позадини, а то је много опасније. Бојим се инцидената на дан избора и непризнавања резултата од стране појединих актера, који ће бити поражени.

Не радују се сви успјесима Србије и лидерству њеног предсједника Вучића. У Србији дјелује стотинак страних обавештајних служби и вјероватно се дио одговора скрива иза тог податка.

Често чујемо с различитих страна да нашем региону пријете нови сукоби. Каква је ваша оцјена?

Ситуација није нимало охрабрујућа. Користи се веома неповољан регионални и међународни контекст да се по „доктрини шока” остваре одређени циљеви, које није могуће остварити у нормалним околностима. Угледни свјетски научници сматрају да је 20. вијек био првенствено стољеће Америке, а све је више аргумената за профилисање 21. века као стољећа Азије. Запад је био на челу свјетске историје скоро 200 година.

Ситуација се умногоме промијенила јер Запад мора научити да дијели, чак и да одустане од постојеће позиције и да се прилагоди свијету у којем више не може доминирати на начин као до сада. Украјинска криза ће утицати на наше животе, на профилисање свијета за барем наредних неколико деценија. Регион је постао полигон за обрачунавање великих сила.

Није без разлога предсједник Вучић забринут. Тешко бисмо на овим просторима пронашли бољег познаваоца међународних односа од њега, јер је свјестан које се крупне ствари дешавају у позадини и да ће оне довести до тектонских промјена. Жеља да се изазове сукоб, тражи се ко ће га изазвати и преузети одговорност за њега. Вучић то зна и зато моли све оне где има или може имати утицаја да у томе не учествују. То је веома одговорно понашање једног државника. Свијет се налази на својеврсној прекретници.

Како оцјењујете политику Србије од почетка кризе у Украјини и колико је у данашњим условима значајно очувати курс неутралности и стабилност у земљи и региону?

Као што сам већ рекао, Република Србија се налази под изузетно великим притисцима, а посебно њен предсједник. Мислим да је сада већ општеприхваћена војна неутралност Србије и кључни међународни актери су заинтересовани да се неутралност и сачува, јер у постојећој констелацији односа она је гарант мира и стабилности Србији и региону.

Украјинска криза потврдила је начелност политике Србије, а то је поштовање међународног (јавног) права, што је потврђено и на Генералној скупштини УН гласањем за резолуцију о територијалном интегритету и суверенитету Украјине, а када су у питању евентуалне санкције према Русији, Србија се руководи својим интересима, као што то раде и неке друге земље, нпр. Турска, Израел, Уједињени Арапски Емирати и друге. Вучић има огромно искуство и филигрански познаје међународне односе, а вријеме кризе показало је како је ко водио државу, предузећа...

Спољна политика Србије, која је била заснована на четири стуба, ЕУ, САД, Русија, Кина, плус Покрет несврстаних, показала се у времену кризе оптималном, јер шта би било да је Србија била ослоњена на само један стуб, без обзира на који.

Док из више сусједних земаља, али и Приштине, стижу запаљиве изјаве на рачун Србије и предсједника Вучића, Београд се уздржава од негативних и непромишљених одговора?

Имам осјећај да је предсједник Вучић дежурни „кривац” у региону. Када дођу у кризу због слабог вођења својих земаља или уђу у велике проблеме, Вучић је тај који им дође као добар изговор за све. Вјероватно је Вучић крив и зато што је преко ноћи на Косову цијена јестивог уља премашила цијену од четири евра за литар или што немају довољне количине залиха брашна. Безброј пута смо имали прилику да чујемо из уста предсједника Вучића да ништа на овом свијету не би урадио ако би то угрозило и жртвовало мир и стабилност и, наравно, економски просперитет Србије, која је преузела лидерство у региону.

Постојећа ситуација је идеалан моменат да испливају фрустрације и изгледа да то интензивно раде сви они који не могу или не знају да понуде рјешења за стварне проблеме својих грађана.

Не чини ли се да су сада, у времену кризе и опасности од несташица, многи регионални лидери принуђени да се обрате управо Србији и Вучићу за помоћ и да прибегну сличној, одговорнијој, политици?

Недавно сам посјетио регион, закључивши посетом Албанији. Поједине земље имају залихе брашна за веома кратак период, слична је ситуација и са другим основним прехрамбеним артиклима. Србија је у време короне показала солидарност и понудила помоћ не само према комшијама у региону него је послала помоћ Италији, која је међу седам најразвијенијих држава свијета. И недавно је предсједник Вучић рекао да ће учинити све да нико не буде гладан у Србији и региону, што је са симпатијама и захвалношћу прихваћено.

Тек сада видимо како бисмо лакше и са мање посљедица пребродили кризу изазвану короном, али и садашњу украјинску кризу, да смо на време успоставили регионалну иницијативу „Отворени Балкан”.

Мрцварење западног Балкана

Више западних актера позвало је на прекидање европског пута Србије, па чак и смјену власти по моделу Мајдана и Украјине. Колико су ови притисци опасни?

Ниједну пријетњу не треба потцијенити. Србија се још увијек суочава с матрицом која је унутар званичног Брисела успостављена још за вријеме режима Слободана Милошевића. У међувремену се много тога промијенило, посебно у посљедњих десет година. Вучић је ребрендирао Србију у регионалним и међународним односима. Унапредио је положај мањинских заједница као нико до сада.

Србија је показала лидерство и одлучну намјеру да постане пуноправна чланица ЕУ. Било би далеко корисније да их сви они који из ЕУ упућују таква писма упуте челницима ЕУ, да коначно покажу политичку вољу да Србију, али и остале земље западног Балкана приме у своје чланство, а не да се иживљавају и мрцваре их посљедњих петнаестак година, измишљајући нове услове и критеријуме, док су на другој страни неким земљама, попут Бугарске и Румуније, али и Хрватске, једноставно прогледали кроз прсте. Питање чланства је ствар политичке воље унутар ЕУ, а ако ње нема, онда нема ни чланства у ЕУ.

(Политика.рс)