Ствара ли се нови и другачији свјетски поредак?

Укратко, оно што се догађа је претходница рађања новог међународног поретка, наизглед с три пола (САД - Русија - Кина), а заправо с два пола, као што је то било и прије, гдје су САД и њени западни савезници с једне стране, а Русија, Кина и њихови источни савезници с друге стране.

Свијет 21.03.2022 | 22:41

- Још једна криза, коју Европа преживљава подсјећа на страхоте два свјетска рата. Посљедице рата, који бјесни у источном дијелу европског континента, неће бити ограничене само на ову регију, већ ће се осјетити у преосталим дијеловима свијета, наводи се у анализи Међународног института за блискоисточне и балканске студије.

Русија је започела рат с Украјином након неколико фаза осцилација и конфликата у међусобним односима све од распада Совјетског Савеза (СССР) 1990.године.  Односи двије земље доживјели су кулминацију на различитим нивоима, која се окончала руском војном интервенцијом.

Руски тенкови стигли су до предграђа главног града Украјине, Кијева, у призору, који подсјећа на оно што се догађало шездесетих година двадесетог стољећа, када су совјетски тенкови ушли у Праг и сломили  „прашко прољеће“, подсјећа се у анализи и додаје:.

Важно је истаћи да се не ради о традиционалном рату или сукобу двије државе око спорне територије нити о предизборној пропаганди, већ о рату сасвим друге врсте. Овај рат је први корак на путу ка успостављању новог поретка у међународним односима односно поновне подјеле сфере утјецаја на глобалном нивоу.

Овај рат није прва епизода на овом путу, претходиле су сличне епизоде у Грузији – Абхазији 2008, Криму 2014, Сирији 2015,  Либији 2019, Бјелорусији 2020., Казахстану 2022. итд.
 
Русија тестира САД и Запад у Украјини

Украјина је нова епизода, неће бити ни прва ни посљедња, уколико руски предсједник Владимир Путин успије у овој борби на путу трансформације у међународним односима, гдје се очекују велике геополитичке промјене на европском континенту, а потом и у Азији па чак у цијелом свијету. Оно што се догађа у Украјини је почетак краја постојећег свјетског поретка, који је настао као посљедица побједе западног блока предвођеног САД над источним блоком предвођеним бившим СССР-ом почетком деведесетих година двадесетог вијека.

Укратко, оно што се догађа је претходница рађања новог међународног поретка, наизглед с три пола (САД - Русија - Кина), а заправо с два пола, као што је то било и прије, гдје су САД и њени западни савезници с једне стране, а Русија, Кина и њихови источни савезници с друге стране. Русија се неће задовољити само анексијом Украјине, већ би касније могла радити на анексији Молдавије и непосредно вршити притисак на балтичке државе, као и на границе Пољске, Словачке, Мађарске, Румуније... итд. Русија ће настојати увјерити бивше социјалистичке државе, да их НАТО не може заштитити, као што је видљиво из украјинског примјера.

Прави циљеви овог рата превазилазе Украјину, другим ријечима оно што се догађа није само војна инвазија на одређену земљу, већ озбиљан руски војни подухват, да се преобликује руска сфера утјецаја, коју признаје НАТО, те да се успостави нова сигурносна структура на линијама разграничења између Русије и НАТО-а путем писаних гаранција.

Прецизније речено, ако Путинов пројект успије, свијет ће бити суочен с прелазном ером потпуног хаоса и жестоких сукоба на међународном нивоу, све док тај нови поредак не буде службено потврђен односно верификован од стране Запада.
 
Плаћа ли Украјина цијену своје погрешне политике и претјераних очекивања од НАТО-а и САД-а?

Украјина плаћа цијену наивности свог младог предсједника Володyмyра Зеленског  (не умањујући његов патриотски занос и херојски отпор), који је жртва празних обећања западних и америчких званичника, прије избијања војних сукоба. Украјинско руководство игнорисало је неке важне чињенице у својим односима са Русијом као што су састав становништва Украјине, гдје Руси чине 17% посебно у источном дијелу државе те ефекте историјских утјецаја совјетског периода у којем је Украјина била дио СССР-а, потребе и бриге сусједне Русије као суперсиле и на крају царске амбиције руског предсједника Владимира Путина за оживљавањем духа СССР-а.

Рат је у току, долазиће до поларизације, продубљиват ће се подјеле у међународним односима, а вратити се корак уназад је тешко чак и немогуће, поготово јер постоје фактори и амбијент, који омогућавају успоставу биполарног свјетског поретка, од којих су најважнији присутност снажног предсједника попут Путина с тоталитарном тенденцијом, империјалним сном и са сигурносно-обавјештајном каријером.
 
Заљевске државе неутралне у украјинској кризи

Традиционални амерички савезници у Заљеву и на Блиском истоку углавном желе да одрже добре енергетске и геополитичке односе са Русијом.

Почетком ове године Уједињени арапски емирати (УАЕ) постали су нестална чланица у Савјету безбједности УН-а. Амерички државни секретар Антхонy Блинкен пред састанком Савјета безбједности УН-а посвећеној украјинској кризи позвао је свог емиратског колегу шеика Абдулаха бин Заједа да нагласи „важност изградње међународне подршке за потврђивање суверенитета Украјине“. А када је дошао 27.фебруар 2022. односно тренутак гласања за резолуцију 2623, УАЕ су игнорисали апел Вашингтона и придружили су се Кини и Индији односно били су суздржани приликом гласања, као израз фрустрације УАЕ над америчком политиком.

Емиратски став је, да би позиционирање могло довести до још већег насиља и да у украјинској кризи њихови приоритети су, да охрабре све стране да употријебе дипломатију и да преговарају о проналажењу политичког рјешења, како би се ова криза окончала, наводи се у поменутој анализи.

Како зауставити овај рат?

У овом тренутку обје стране немају излазну стратегију, Путин не може вратити своју војску кући без неке побједе, а Зеленски му не може дати оно што жели да постигне ратом, а у међувремену три јака посредника (предсједници Француске и Турске  Мацрон и Ердоган те израелски премијер  Нафтали Беннетт) засада су немоћни.

Постоје ратови у којима губе обје стране, а Путин је увјерен да ће војна инвазија повратити позицију Русије као велике силе, али зато ће платити високу цијену на домаћој и међународној сцени због 5.532 санкција које су уведене, а половина њих након садашње инвазије на Украјину (прије 24. фебруара 2022. Русији су већ уведене 2.754 санкције, а у данима након напада још 2.778 санкција, чиме је укупан број санкција порастао на 5.532.

Са друге стране украјински предсједник Зеленски је вјеровао, да је његов пут према Западу отворен, ако не за НАТО, барем у ЕУ, међутим поручено му је из ЕУ, да засада Украјина не испуњава увјете за чланство. Украјинско руководство није вјеровало упозорењима о руској војној инвазији и огромној цијени, коју ће платити украјински народ.

Аналитичари сматрају, да само споразум под покровитељством САД и Кине може зауставит руско напредовање. Поставља се питања може ли САД извршити притисак на украјинског предсједника Зеленског? Споразум ће захтијевати компромис, а компромис ће открити да је Запад натјерао демократску владу Украјине, да се покори диктату моћне силе тј. Русије, баш као Артхур Невилле Цхамберлаин у Мüнцхену 1938.године,  колико год то звучало брутално историја се понавља?

хттпс://www.ифимес.орг/ба/истразивања/украјина-2022-ствара-ли-се-нови-и-другацији-свјетски-поредак/5015