Све више увоза, БиХ би могла да остане без домаће хране

Босна и Херцеговина наставља са повећањем увоза меса па је тако у 2021. години увезено меса и месних прерађевина у вриједности више од 400 милиона марака, показују подаци Спољнотрговинске коморе БиХ.

Босна и Херцеговина 19.03.2022 | 22:01

Истовремено, домаћи сточари своје производе не могу да продају. Због тога би, упозоравају, уколико се домаћа производња не заштити БиХ могла да остане без домаће хране.

Пандемија вируса корона и енергетска криза проузрковале су пад куповне моћи становништва. Међутим, увоз меса и месних прерађевина то не показује јер он биљежи стални раст гушећи домаћу производњу.

Пољопривредници већ 15 година траже увођење мјера заштите домаће производње, односно царина и прелевмана. Савјет министара БиХ остао је глув на њихове захтјеве, каже Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске.

“Тражили само ограничење и то да месо домаћих животиња произвођача из БиХ заврши као свјеже на нашем тржишту, а да се за прераду могући слободан увоз. Никада за прекомјеран увоз нисмо кривили месопрерађиваче, они купују гдје је јефтиније и то је нормално. Држава је та која мора да искористи механизме да нас, као примарне произвођаче стави у равноправан положај са увозном робом”, наглашава Маринковић.

Апсурд је да, док увоз цвјета, домаћи сточари своје производе на могу да продају. Постали су, кажу, слуге у сопственом домаћинству.

“Ја се не слажем са тим, не треба да будем некоме слуга у свом домаћинству. Морам да кажем да је комплетна власт уништила и уништава ово што имамо”, категоричан је Петар Драгојловић, пољопривредник из Амајлија код Бијељине.

Маринковић каже да пољопривредници нису против увоза у потпуности јер не могу да задовоље потребе тржишта Босне и Херцеговине.

Додаје да правдање власти на нивоу БиХ, постојањем међународних уговора који не дозвољавају увођење заштитних мјера, нема основа.

“Јасно је да имамо потписане међународне уговоре којих се морамо придржавати али је такође јасно да у тим уговорима постоје чланови који дају простора за заштиту домаће производње и они су садржани и у ЦЕФТА-и, ГАТТ-у и ССП-у. Уговори децидно дозвољавају увођење заштитних мјера за све врсте пољопривреднх производа када се примијети угроженост производње.”

Угроженост производње не представља само прекомјеран увоз него и ниске откупне цијене, објашњава  Маринковић.

Према ријачима Бошка Радића, предсједника Удружења пољопривредних произвођача села Семберије, поред проблема са пласманом меса пољопривредницима је велики ударац задало и поскупљење цијене жита са исхрану стоке.

“Мислим да је бављење сточарством у овом моменту тотални промашај али морате да схватите да је то жива стока која мора да једе. Људи не могу тек тако да престану са производњом.”

Пољопривредници у БиХ су сагласни- помоћ пред прољећну сјетву им је пријеко потребна. Фали само политичке воље, јер средстава има, каже Саво Бакајлић, предсједник Удружење пољопривредника села Семберије и Мајевице.

“Колико се сад слило пореза од ових скупих цијена репроматеријала? Само да су нам пола од тога вратили, да сад убацимо у прољећну сјетву, да прихранимо пшеницу на вријеме опет би било мало другачије. Плус да нам то откупи држава. Гдје су робне резерве? Шта ми имамо? Ми немамо ништа у овој држави, ово је све пропало”, јасан је Бакајлић.

Тренутна криза у Украјини је показала да је храна моћно оружје у рукама богатих. Зато би власт требало да учини све како заштитила оно најдрагоцјеније и како не би остала без домаће хране и пољопривредника који су тренутно препуштени сами себи, поручују пољопривредни произвођачи.

(БН)