Рат у Украјини ће утицати и на пољопривреду

Поремећаји цијена узроковани руско-украјинском кризом, одразили су се и на пољопривреду. Произвођачи страхују да ли ће им се огромни издаци за сјетву исплатити. Упитни су цијена и пласман готових производа. Како ће се руско-украјинска криза одразити на увоз пољопривредних култура и репроматеријала потребног и јако битног за ову област? Шта да очекују пољопривредици, првенствено, воћари који су највише извозили у Русију?

Република Српска 12.03.2022 | 20:08

За обраду парцеле од једног хектара прошле године је било потребно око 1.000 марака. Припрема и сјетва исте њиве сада кошта више од двије хиљаде марака, што довољно говори о поскупљењима. Произвођачи, страхују да неће наплатити уложено. Аларм је упаљен, робних резерви немамо, а домаћи произвођачи су у проблему.

Младен Лазић, пољопривредни произвођач из Голог Брда код Бијељине каже за БН да без обзира на сва поскупљења репроматеријала и горива не вјерује да би цијена готових производа могла да иде 100% или 150 %. Очекује, како каже, да ће цијене бити на прошлогодишњем нивоу, можда, 10% до 20% скупље.

Уложити се мора, а средства су на измаку. Домаћим произвођачима проблем представља и недостатак репроматеријала, јер се главни састојци за његову производњу набављају из земаља Русије и Украјине. Тако је, између осталог и са недостатком фолија за пластеничку производњу. Фолије су са 1.90 КМ, 2 КМ, 2,5 КМ отишле на чак 8 КМ по килограму и у наредних мјесец дана неће бити проблем цијена, колико  ће бити проблем што их неће бити на тржишту, упозорава Лазић.

Отворено је и питање шта ће бити са извозом воћа, које се највише пласира на руско тржиште.
Зијад Смајић, воћар из Кораја, каже за БН да су тренутно огромна финансијска улагања, а ако не буде извоза за Русију, пита се, да ли ће све моћи пласирати на тржиште Европске Уније и по којој цијени?

Укупна спољнотрговинска размјена Републике Српске са Русијом износи око 100 милиона марака. Уколико се настави, питање је како ће се роба наплаћивати? Економисти су става да се потребно окренути извозу у Кину.

“Јер сва плаћања са Русијом иду преко европских коресподентних банака. СВИФТ је укинут и то је онемогућено. Ту сад до изражаја долази Кина, евентуално Турска… Наши канали робно-новчане размјене са Руисјом би требали да се промијене, да се преусмјере преко тих земаља, које неће уводити санкције Русији, па, можда, преко њих и вршити извоз воћа.”, наводи за БН економиста Мирјана Орашанин.

Док пољопривреднике муче рекордни трошкови производње, упитна цијена и пласман финалног производа, Република Српска нема робних резерви. Све то указују на потребу већег ангажмана власти на заштити домаће производње, која је од пресудног значаја, посебно у кризним временима.

(БН/Ј.Жерајић)