Рекордни приходи у УИО: Шта од тога имају грађани?!

Управа за индиректно опорезивање БиХ и у 2022. години наставила је прикупљати рекордне приходе. У прва два мјесеца, по основу индиректних пореза, прикупљено је нешто мање од милијарди и по КМ.

Република Српска 12.03.2022 | 19:50

По основу акциза, ПДВ-а, царина и путарина, Управа за индиректно опорезивање БиХ у јануару и фебруару ове године прикупила је милијарду и 423 милиона КМ. Прикупљена средства већа су чак за 248 милиона марака него у истом периоду 2021. године.

„Приходи се дијеле на дневном нивоу. Тако смо практично за институције БиХ расподијелили 301 милион КМ, ФБиХ је припало 610 милиона КМ, Републици Српској 338 милиона КМ и Брчко дистрикту 34 милиона конвертибилних маракА“, каже портпарол УИО БиХ Ратко Ковачевић.

Овакав раст јавних прихода, кажу стручњаци, има два извора. Први је ниска основица из прошле године, јер је привредна активност у великој мјери била ограничена вирусом корона. Други, али кључни разлог, је инфлациони удар – који подразумијева раст цијена роба и услуга.

Инфлација директно утиче на куповну моћ грађана, али и њихов социјални статус.

„Она јесте једна врста пореза, с тим да је разлика пореских и инфлационих давања у томе што за порезе грађанин добије порески рачун, и он је информисан и видљив колико даје за финансирање државне управе. Код инфлације тај рачун се не добија непосредно, већ посредно преко раста цијена“, истиче економиста Миленко Станић.

Стална поскупљења првенствено значе да је привреда БиХ неефикасна да то спријечи.

Економисти појашњавају да је инфлација увијек постојала, али да је свјетска монетарна политика на њу најчешће одговарала штампањем енормних новчаних средстава, што је за посљедицу имало пад вриједности новца, а раст вриједности робе. У том свему грађани су приморани да услуге плаћају и по неколико пута више него што стварно вриједе. 

Зато и није изненађење што УИО БиХ биљежи рекордне приходе. Значајно већа средства која су се слила у државну касу отварају дилему – да ли се тај новац може искористити као помоћ грађанима и привреди?! 

Стручњаци истичу да је то и те како могуће, јер су управо грађани ти који су заслужни да се тај новац прикупи. 

„Социјално угроженом становништву и оним сегментима привреде који су више угрожени неопходна је помоћ. И као што смо имали у ситуацији када је избила пандемија, та помоћ би требала бити брза, требала би бити усмјерена ка онима којима је она највише потребна“, сматра представник Удружења економиста Републике Српске СWОТ, Саша Грабовац.

„Вратити путем и социјалних фондова, у сваком случају путем донација и путем акција и мјера које би ишле у том правцу снижавања цијена. У том смислу је потпуно оправдан захјтев грађана да се јавна администрација одрекне дијела тих прихода, прије свега и дијелу акциза“, надовезује се економиста Миленко Станић

Одрицање од дијела акциза већ је прихватио парламент на државном нивоу. Међутим, уколико та одлука буде коначна, на њену примјену чекаће се најмање 6 мјесеци. То је за социјално угрожене касно, упозорава економиста Саша Грабовац.

„Сви нивои власти, од локалне заједнице, ентитетских, кантоналних у БиХ или на нивоу БиХ треба да нађу начин сличан ономе као што су можда урадили за вријеме поплава и сада за вријеме пандемије да се направи тај трансфер тог новца и да се помогне онима којима је помоћ највише потребна“, каже Грабовац.

Најављено укидање акциза на гориво, помогло би буџетима грађана, али док и ако та мјера заживи, посљедице могу бити велике.

Струка већ упозорава да пољопривредници широм БиХ у недостатку средстава и тржишта, већ траже помоћ за прољетну сјетву. 

(БН/Р.Крстојевић)