Месо достигло највишу тржишну цијену до сада

- Цијене меса у месарама и маркетима у Босни и Херцеговини вртоглаво расту. Скупа производња, мршав домаћи сточни фонд, зависан увоз са све скупљег европског тржишта могло би довести до још већег скока цијена и несташице меса у БиХ, указују произвођачи.  

Република Српска 08.03.2022 | 20:20

Месо у Босни и Херцеговини достигло је највишу тржишну цијену у посљедњих десет година.

Грађани не памте да су за 1 кг меса у месари морали да плате скоро 30 марака.

Иначе месо је поскупило, још увијек пилетина видим није, али што се тиче јунетине, свињетине, телетине, телетина поготово, мало ко може приуштити себи да узме. А онај ко има малу дјецу, он мора узети дјетету да направи, докле ће ићи овако и како ће, углавном тешко је, кажу грађани Бијељине.

Слично размишљају и грађани Добоја које смо анкетирању.

Слушаћемо докторе шта кажу, да једемо мање црвеног меса, изгледа да нам је то остало.

 Што се тиче меса јунетине поскупило је у задњих мјесец и по дана - 4,5 марке, продаја је опала осјети се. Нема народ довољно пара, каже Милосав Пашалић, месар из Бањалуке.

Произвођачи меса тврде да су цијене у месарама и маркетима, превисоке. Чак три пута, а и више,  скупље је него да купујете директно од произвођача.

Цијена свињетине код прозвођача је двије и по марке, а у месарама и до 11 КМ по килограму. Јунетина живе ваге на сточној пијаци је око шест марака, у месари јунетина је три пута скупља, цијена је 18 марака. Телетина је најскупља. осам марака живе ваге, а у месарама, маркетима папрених чак 20, па и 28 марака по килограму.

Нису то реалне цијене. Ја се само питам шта раде наше инспекцијске службе у Босни и Херцеговини. Како цијене могу преко ноћи да се дижу, да ли контролишу, да ли су потрошене старе залихе, по којим су цијенама набављане. По мени у овим моментима инспекцијске службе треба много труда да уложе да би се све ово довело у неку нормалу, јер ово све ствара панику међу људима, каже Љубиша Стевановић, произвођач товних јунади у Семберији.

30.000 бикова колико износи годишња прозиводња у БиХ, не може да подмири ни четвртину потреба домаћег тржишта, тако да је БиХ сада зависна од увоза.
Држава је била нијема на вапаје домаћих произвођача, сточни фонд је преполовљен, а крајни потрошач плаћа крајни цех.

Увози се месо, фалсификати. Да ли је то здраво? Није здраво! Има ли ко да то контролише? Нема нико. Неће у ствари да контролишу, зато што имају профит од тог увоза. Народ се уплашио. Све ћемо то да осјетимо на својој кожи, тврде незадовољни купци.

Због рата у Украјини кулминирала је криза европског тржишта. Дивљају цијене репроматеријала и енергената што домаћег произвођача меса ставља на танак лед. Шта чинити?   

 Тако се брзо неке ствари дешавају да и ми сами не можемо да реагујемо на вријеме.  Људи су затечени у моментима да губе хиљаду марака за дан, за сат. Данас је ђубриво било 152 марке, ујутро 162, да ли су то биле старе залихе или нове, пита се Стевановић.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине, прошле године увезено је  36 милиона килограма меса. Усљед кризе, европске земље махом затварају извоз, што би могло довести до несташице меса у БиХ, указују произвођачи.

(БН Фото: Илустрација)