Рат на европском тлу изазваће тешке посљедице и код нас

Криза која је изазвана сукобом Русије и Украјине већ се осјети и у Републици Српској и Босни и Херцеговини, сматрају привредници и економисти. Страхује се да би могло доћи до драстичног поскупљења пшенице, а самим тим и брашна и других намирница. Истражили смо какве ће посљедице имати украјинска криза на економију Републике Српске и грађане?

Директне економске посљедице украјинске кризе, већ су присутне у Републици Српској и БиХ, а што се види на повећању цијена горива и енергената. Привредници упозоравају да је због кризе, поред европских економија, на удару и домаћа привреда. Међутим,кад је у питању транспорт робе из Украјине и Русије, привредници кажу да се сад већина њих усмјерава на Кину али да још увијек нема званичних података како ће тај процес да тече. С обзиром да је Украјина један од највећих извозника житарица, за сад нема најава о повећању цијена. 

 „Они нас увјеравају да пшенице има довољно да је лагани раст цијена и да то није као прошле године ако се криза продужи и не буде жетве и сјетве онда би то утицало на стање по питању цијена и пшенице и брашна“, каже Саша Тривић, предсједник Уније удружења послодаваца РС.

Сукоб Русије и Украјине је подигао цијену нафте на ниво из 2014. године, када су срушени сви рекорди, а према оцјенама стручњака, све се веома брзо прелива на домаће тржиште. Економисти објашњавају да ће цијена енергената поново да расте, међутим ово је било очекивано јер су велике компаније у претходном периоду значајно повећале своје резерве. 

 „Видимо да ће доћи до остварвања екстра профита који ће се преллити на све поре живота гдје ће производња са високим енергентима поготово кад је у питању производња оних производа гдје је у великом учешћу гас да ће доћи доповећања улазних цијена али ће те мултинционалне компаније остварити екстра профит“, сматра Александар Љубоја, економиста.

Предвиђања стручњака су да ће становници БиХ литар горива плаћати чак три марке по литру због раста цијена на глобалном нивоу што ће оставити велике посљедице на домаће тржиште. То ће повући за собом и скупљи транспорт робе и путника.Зато би једно од рјешења било да се окренемо домаћој производњи.

 „Да додатно обезбиједимо улагања у производњу поготово ако причамо о житарицама и другим производима које нажалост или не производимо или производимо у малим количинама за које имамо потенцијале и можемо да произведемо да се фокусирамо на домаћу производњу како бисмо што мање зависили од глобалних трендова која се дешавају а која већ имамо сада када су у питању житарице због повећања цијена на глобалном нивоу трпи наша привреда и потрошачи“, каже Владимир Благојевић, Привредна комора Републике Српске.

Након притиска јавности, Влада Српске коначно је одлучила да издвоји 15 милиона марака за интервентне набавке одређене количине меркантилне пшенице, јестивог уља, шећера, риже,соли, конзерви хране и одређену количину нафте и нафтних деривата. Све ће то, тврде у Влади, бити ускладиштено код добављача зато што Република Српска нема Робне резерве.

(БН/Б. Винчић Фото/Илустрација)