Све више корупције, а никад мање процесуираних лица?!

Недостатак посвећености владавини права, реформа правосуђа и корупције у правосуђу су главне теме на које годинама, упозоравају европски званичници у бројним извјештајима о БиХ. Међутим, то за наше правосуђе не вриједи јер из године у годину имамо све више случајева корупције али и нерјешавања случајева.

Босна и Херцеговина 20.02.2022 | 19:29

Покретање истрага и формирање предмета у тужилаштвима све чешће се користе као средство за медијску дискредитацију политичких противника. Чак и кад се деси да се оптужница подигне, углавном страдају нижерангирани службеници док се за високорангиране у кратком року случај ријеши тако што се донесе одлука о неспровођењу истраге.

Према годишњем извјештају Високог судског и тужилачког савјета БиХ, у 2020.години подигнуто је 126 оптужница за корупцију, што је скоро дупло мање у односу на 2019.годину када је подигнуто 225 оптужница.

Осам предмета прошле године се односило на високу корупцију, док је са друге стране у преко 600 случајева наређена обустава или неспровођење истраге.

На неефикасност правосуђа у БиХ годинама упозоравају и у невладином сектору, посебно када је у питању процесуирање корупције. За предмете корупције, просјек трајања судског поступка је више од три године или преко четири године када се ради о случајевима високе корупције.

"Судови и тужилаштва су под утицајем политичких и других структура које користе за личне инетересе, то су углавном вишерангирани, односно високи политичари док нижерангирани који можда немају толики утицај на тужиоце и судије они се процеусирају. То су најчешће полицијски службеници, службеници у општинама који због примања неког мита од неких 50, 100, 200 марака буду процеусирани док они који краду велики новац, а афере потресају свакодневно наше друштво и то милионске и ти случајеви немају никакав епилог“, каже Дамјан Ожеговић, Транспаренсy Интернатионал БиХ.

Поступци предуго трају и многи исувише времена проводе чекајући правду. Бројни предмети остају у ладицама три или четири године након што се тужба поднесе да уопште судија поступи и да га узме у рад, а неријетко прође и 10 и више година од момента кад је кривично дјело почињено у односу на завршетак судског поступка.

"То питање правосуђа је нешто што се већ годинама покушава реформисати, нажалост немамо конкретног излаза из ове ситуација. Имамо потпуно контролисано правосуђе од стране извршног нивоа власти, парламента БиХ, од стране политичких и економских елита, они практично постављају судије и тужиоце који им заузврат враћају непроцеусирањем њихових дјела која су евидентна и доказана на свим нивоима изузев у правосуђу“, сматра Мерван Мирашчија, Фонд отворено друштво БиХ.

У деценијски раскорак између подизања оптужнице и навода о почињеном кривичном дјелу, уклапа се и поступак који се води против министра безбиједности БиХ Селме Цикотића. Против њега је подигнута оптужница у новембру прошле године за злоупотребе положаја и овлаштења док је био министар одбране БиХ од 2009.до 2011.године. Терети се да је погодујући купцу приликом продаје застарјеле војне опреме оштетио буџет БиХ за готово 10 милиона марака.

Случај Милана Тегелтије, бившег предјседника ВСТС-а БиХ који је, након оставке, именован за правног савјетника члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, оголио је везе које постоје између правосуђа и политике.

То је и показало сав апсурд тога како су код нас конципирани закони, како се они тумаче и на крају какав је систем одговорности.

(БН/Б. Винчић)