Како је живјети у селу које је подијелила граница

На 15 километара од Граничног прелаза Устибар, између БиХ и Србије налази се енклава Саставци, која је мјесна заједница од више села површине 500 километара квадратних.

Република Српска 17.02.2022 | 20:13

Како је живјети у селу које је подијелила граница

Овај простор припада општини Рудо иако је са свих страна опкољен подручјем општине Прибој у Србији.

До центра ове мјесен заједнице стиже се регионалним путем према Црној Гори а на њему су гранични прелази БиХ и Србије.

На табли Мјесног уреда пише „Република Србија, општина Прибој, Мјесна заједница Саставци“ и ништа не би било чудно да се ова и низ других институција не налази на подручју општине Рудо, Републике Српске и државе БиХ.

„Овакво стање је од бивше Титове Југославије и све институције су из Србије као што је основна школа, полицијска станица, мјесна заједница и пошта", каже предсједник Мјесног уреда Саставци Свето Милетић.

Ако би се неко од мјештана потукао у једној од три кафане не би интервенисала полиција општине Прибој, иако је њена зграда удаљена само 50 метара од ресторана , већ би стизали полицајци и Полицијске станице Рудо.

„То је само једно од чуда Саставака. Његови грађани порез плаћају општини Рудо, а грађани Србије, који овдје живе општини Прибој. Струја и телефон су из Републике Србије, прибојске општине а смеће се одвози камионима општине Рудо док се рачуни плаћају Прибоју“, појашњава Милетић.

Сви становници ове енклаве сваки дан по неколико пута крше прописе и повријеђују државну границу која сијече гараже, раздваја куће двојице браће па чак и сеоско гробље.

„Наша имања су и на једној и другој страни границе или их дијели гранична линија. Каква повреда границе, то овдје једноставно не постоји. Ево једног занимљивог случаја. Двојица браће, мојих комшија су пекли јесенас ракију, казан и ложиште су се налазили на територији Србије а лула кроз коју је текла препеченица била је у Босни и Херцеговини, Републици Српској, општини Рудо", каже Рајко Марковић из села Замрештен.

И Хајро Гибаница има имања у двије државе али пошто је остарио више га не обрађује.

„Иако је све ово замршено људи овдје живе у слози и заједништву. Ето дођем сваки дан у кафану и не памтим кад сам платио пиће. Само вичу: „Ово је за Хајра, дај Хајру, частим Хајру“, смјешка се старац са великом сједом брадом.

Саставци су за многе енигма тако да се млада наставница из Прибоја која предаје у основној школи и коју сретосмо на путу у центру мјесне заједнице, опет на подручју општине Рудо, не може да снађе на територији чије се републике односно државе налази у овом мјесту.

„Ја нисам стварно знала да је ово територија Босне Херцеговине иако сам ту близу из Прибоја", каже наставница Кристина Јоксимовић.

Пред зградом Мјесног уреда висе застава Србије и општине Прибој.

„Тражио сам да се постави и застава Рудог и Републике Српске и Босне и Херцеговине али то није до мене", истиче Милетић.

Предсједник Мјесног уреда каже да би кад би дошло до разграничења и размјене територија између двије државе и кад би се грађани питали скоро сто одсто њих се изјаснило да Саставци припадну Србији.

Овим крајем кружи прича да је до острва БиХ у Србији дошло тако што је за вријеме аустроугарске владавине овим крајевима један бег дао зету Аустријанцу уз кћерку мираз Саставке и окола села а то су педантни аустријски чиновници завели у грунтовне књиге и тако је остало до данас.