Највећа потражња на тржишту рада је за кадровима којих је највише на бироу

- Током прошле године у Републици Српској највећа потражња на тржишту рада је била за дипломираним економистима, правницима, те професорима разредне наставе.

Република Српска 14.02.2022 | 08:29

Потврдили су ово за "Независне новине" из Завода за запошљавање Републике Српске (ЗЗ РС), те наводе да су грађани с овим занимањима и најмногобројнији на евиденцији незапослених.

"Анализе показују да су послодавци који траже запошљавање финансијских радника и дипломираних економиста те дипломираних правника заступљени у готово свим дјелатностима, што оправдава чињеница да у оквиру сваке фирме имамо потребу за запошљавањем лица поменуте струке с једне стране, а с друге стране имамо  прилив лица из струке образовног система", рекли су из ЗЗ РС.

Како истичу, послодавци су били заинтересовани и за професоре математике и физике, професоре информатике, дипломиране фармацеуте, љекаре, те инжењере електротехнике и др., а њих је, наводе, и најмање на листи оних који траже посао. Наиме, што се тиче средње стручне спреме, послодавци су највише исказали интерес за запошљавањем економских техничара, медицинских сестара - техничара, оператера на рачунару, те машинских техничара.

"Када је у питању трећи степен стручне спреме, највише је запослено лица сљедећих занимања: продавац, конобар, возач теретних возила, бравар, обућар, те заваривач", рекли су из ЗЗ РС.

Саша Аћић, директор Уније удружења послодаваца Републике Српске, за "Независне новине" каже да се у посљедњих 15 година скоро удуплао број запослених с високом стручном спремом.    

"Међутим, продуктивност по запосленом је биљежила минималан раст, што указује да нисмо валоризовали знање кадрова које смо запошљавали. И ту вјероватно можемо констатовати да смо доминантно запошљавали људе с друштвених наука, што у коначници није резултирало растом економије, већ растом јавне потрошње. Неадекватне политике запошљавања и образовања у комбинацији с проблемима управљања у јавној управи и предузећима сада долазе на наплату", истакао је Аћић.

Како наглашава, не треба занемарити ни то да приватни и реални сектор у претходном периоду нису били довољно актрактивни из аспекта висине плата и услова рада.    

"То се рапидно мијења и вјерујемо да ће у наредним годинама најбољи кадрови управо ићи према послодавцима који ће нудити боље плате и услове рада, односно према приватном сектору. Ипак, ту имамо још један проблем. Систем вредновања рада у јавном сектору је декадентан и дестимулативан за људе који су амбициозни и теже бољим резултатима рада. С растом плата и услова рада у приватном сектору, одлив најквалитетнијег кадра из јавног у приватни сектор је извјестан", казао је Аћић.

Горан Радивојац, професор на Економском факултету Универзитета у Бањалуци, за "Независне новине" каже да послодавци највише потражују наведена најтраженија занимања управо преко Завода за запошљавање.

"С друге стране, инжењерска занимања и занимања у ИТ сектору, а с обзиром на то да је то дефицитарно занимање, послодавци још током студирања привлаче како би наставили одмах након дипломирања радити у њиховим фирмама", рекао је Радивојац.

За 4,7 одсто више запослених прошле године

С евиденције незапослених Завода запослено је 31.289 лица, а што је за 4,7 одсто или 1.410 лица више у односу на 2020. годину, када је било запослено 29.879 лица, наводе из Завода за запошљавање Републике Српске. "У току 2021. године од стране послодаваца објављено је 3.138 огласа за запошљавање 9.569 радника", рекли су из Завода.

(Независне)