Прописи постоје, али се не поштују: Одговорност је на руководним људима Дома и министарства

"Одговорност је ипак на руководству те установе и на надлежном министарству, јер су они требали да врше редовну контролу, а чули смо из изјаве господина директора, приликом давања оставке, да је посљедња контрола вршена прије двије године..."

Република Српска 11.02.2022 | 19:39

У установи у којој је требало да буду најсигурнија, поједина дјеца из Дома "Рада Врањешевић" доживјела су трауматична искуства, а предатори су радници Дома, са којима су дјеца у свакодневном контакту. Апсурдно је да контроле радника нису извршене након случаја из 2019, а партијско запошљавање, надлежнима је било битније од професионалности радника. 

Поред бриге за смјештај, храну и остале потребе, брига за безбједност дјеце је најбитнија, али, чини се, то није био приоритет особљу овог Дома.

Дисциплинска комисија, такође, није препознала озбиљност случаја па је осумњиченог радника вратила на посао, а кажњен је смањењем плате за 20 одсто. Из ресорног министарства се хвале како редовно обављају стручни надзор.

Колико је тај надзор добар, показао је овај случај.

За рад са дјецом потребне су стручне особе, али страначко запошљавање, чини се, било је приориет. 

"Оно што је још важно у оквиру Дома "Рада Врањешевић" је да је било појединачних случајева у којима вјероватно, а ево тражићемо и за то релевантно објашњење, су одређени људи, не у складу са својим звањем правим, распоређивани на одређена стручна мјеста и то се свакако мора испитати и видјети због којих разлога се то дешавало“, истиче ресорни министар Ален Шеранић.

Грешке надлежних се нижу, а оне говоре о несарадњи између Центра за цоцијални рад и ресорног министарства, али битно је грешку приписати неком другом.

Ни Тужилаштво није ништа боље, па је након пријављеног случаја чекало мјесец и по дана да одговорне изведе пред лице правде. Случај из 2019. године првенствено су окарактерисли као неоснован па су тек након треће пријаве одреаговали.

Прописи постоје, али се не поштују

"Одговорност је ипак на руководству те установе и на надлежном министарству, јер су они требали да врше редовну контролу, а чули смо из изјаве господина директора, приликом давања оставке, да је котрола посљедња вршена прије двије године. Дакле недопустиво је да се у тако великим размацима не врши контрола и приовјера законистости рада у таквим установама. Ја бих рекла да је човјек заказао, не систем, јер ви донесете одређене норме, одређена рјешења, али те норме треба неко да примијени, а то је опет човјек. Дакле они који су обављали одређене норме, на одређеним функцијама, они су заказали“, каже Иванка Марковић професор кривичног права на Правном факултету.

Из канцеларије Омбудсмена за људска права питају зашто се толико чекало на реаговање надлежних када се ради о једном од најтежих облика кривичног дјела, за које се по Закону прописује и доживотна казна затвора. Непријављивање кривичног дјела и починиоца још је једна ставка коју ће ова институција испитати. Много тога писе у Закону, али поставља се питање шта је од свега испоштовано.

"Поступци генерално према малољетницима, односно дјеци су хитни. Ја сам чуо ових дана различите конотације термина хитно, шта се сматра хитно. Хитно ј еодмах и ту нема расправе. Задужујете одређено лице, одређеног правника и он ради тај посао, јер хитност подразумијева одмах, реакцију одмах, а не чекање дан, два, 40 или двије године“, истичу из ове установе.

Након посљедњег случаја који је одјекнуо у јавности, дјеца која живе у овом Дому, не осјећају се сигурно. То доказује и чињеница да су недавно двије дјевојчице побјегле из Дома.

Поставља се питање постоје ли случајеви који, због страха од посљедица, нису пријављени. Подршка дјеци која су сексуално искориштавана, не може се обезбиједити само кроз закон, неопходни су стручњаци.

"Сексуално насиље је један од најбруталнијих облика родно заснованог насиља, јер се на тај начин одузима тјелесни интегритет жртве и трауме које оваква дјела изазивају заиста је потребно санирати уз стручну, оспособљену помоћ и подршку лица који су у ланцу заштите. Стручна и оспособљена помоћ и подршка не подразумијева само да је неко одређене професије или струке, него подразумијева то да је прошао низ едукација о томе на који начин треба уствари да се бавимо са трауматским искуством сексуалног насиља“, каже Горица Ивић из Фондације удружене жене.

Да би се овакви случајеви избјегли потребна је сарадња институција, контрола радника и запошљавање по стручности, а не по партијској књижици. Провјера прописа рада Дома за дјецу без родитељског старања, као и строжији критерији за именовање лица на одређене функције неопходни су када се ради о установама овог типа.

Стручњаци истичу да је потребно радити анонимне анкете штићеника, али и оних који су установу напустили и који без страха могу да испричају своја искуства. 

(БН/Д. Цвијић)